Kratak pregled dva dana Refract festivala: koncerti u četvrtak i petak, 12. i 13. maja. Uh, taj petak 13-ti…
Za njih kažu da su “pravi klupski bend” (to ne znači da sviraju po splavovima!), da postoje od 2002. godine i da su im živi nastupi najjače oružje. Hm... Ne volim baš nešto takav free style spoj raznih modernih i manje modernih pravaca. Što ne znači da je to loše. Pevačica bi se, možda, bolje uklopila u neki dark ili soft metal-goth bend.
Solo projekat smešnog gitariste grupe Salvatore, Jorgena Sissyfusa Skjulstada iz Osla. Veoma smešnog. To vam je neka suluda i bizarna papazjanija folka i akustične muzike sa jedne, i Radio Teherana i elektronike sa druge strane. I još peva na engleskom. Da, teško je i zamisliti nešto tako, pogotovo na engleskom, pa još iz Norveške, ali postoji.
Prva tema je bila neka fake-folk uspavanka na bendžu. Sledeća je odsvirana na instrumentu oud (čita se ud ) - to je nešto na pola puta između akustične gitare, bendža i tambure sa smešnim telom i zakrivljenjem na kraju. Pošto je to jedan od nacionalnih arapskih instrumenata, tu nam je Jorgen već prikazao svoju fascinaciju orijentom i dalje pevajući na engleskom. To je izazvalo erupciju smeha i oduševljenja kod malobrojne publike.
Treća pesma je bila nastavak prethodne (u istom maniru), posvećena njegovom zlom bratu blizancu, uz dodatak elektronske matrice pošto mu je konačno proradio lap-top. Jasno je da je istočnjački melos njemu neverovatna egzotika, jedini je problem kako to doživljava neko sa Balkana. Zvuči isuviše domaće i poznato?! Možda ga sledeće godine vidimo na Ring Ring festivalu, ko zna.
Ili, zamislite reakciju alternativnih Nordijaca kada bi neko odavde, predstavio moderno viđenje Prastanorodnih vikinških epova (gde, recimo, Valkire tignjem bije Jorgena, zato što nije zaslužio Valhalu).
Nedovoljno upućenima postrock bendovi verovatno liče kao jaje jajetu. Sa izuzecima upliva elektronike, vokala i rabljenja krešenda. To je verovatno i jedina zamerka koja se može uputiti grupi Salvatore, ako je to zaista i zamerka. Sve ostalo savršeno funkcioniše. Zanimljivo bi bilo pronaći podatak koliko bi grupa na ovoj planeti skoro dva sata sviralo pred 20 ljudi?! Svaki komentar suvišan. Nabavite bilo koji od albuma ove grupe (Aktuelni Luxus , nagrađeni i reizdani Tempo - 2002 , moj omiljeni Fresh – 2001, ili potcenjeni Clingfilm - 1999) i sve će vam biti jasno. Veliki rispekt za bosonoge Norvežane!
Otkud tolika gužva, toliko čak i poznatih (celebrities )? Dok ranije, nije bilo nikoga da vidi tri izvođača za 100 dinara manje. Možda je u pitanju čuveno beogradsko pozerstvo, možda mediji (ova svirka je bila reklamirana), možda planetarni hit Astronauts , možda to što je petak ili publika prosto više voli pop od tamo neke drndave psihodelije. Mada je liderka i pevačica Luis Quinn bila prijatno iznenađena psihodeličnim Norvežanima, za razliku od vas, draga publiko. No, šta je tu je.
Quinn a glasgow band – tako piše na njihovom oficijalnom sajtu. Ovakva grupa bi mogla da bude next big thing , samo kada bi surova muzička industrija izrekla svoje uvek bojažljivo DA!
Pop, lep pop i to škotski, s pedigreom. Luis svira akustičnu gitaru, sarađuje sa Kid Loco m, uz sebe ima četvoročlanu muzičku podršku krajnje finih i ljubaznih pivopija, od kojih jedan nosi kilt, svira gitaru i, ako mu se osmehnete ili kažete da ste čuli za njegovu grupu, poklanja vam maksi singl. Drugi svira trubu i, po potrebi, klavijature, treći bas i četvrti bubnjeve.
Sve je to spakovano u umilne pop minijature, kojima se jedino može zameriti mestimična prešećerenost i nedostatak još kojeg potencijalnog hita. Pesma Rising Star podseća na Morcheebu. Kraj koncerta je obeležila moja omiljena - The World Is Upside Down . Ko zna, možda ćemo snimke sa ovog koncerta videti uskoro u spotu na MTV2 u rubrici fresh .
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.