I oni koji nisu čekali čitav svoj život da posvedoče trenutku rađanja jednog od najčuvenijih filmskih negativaca ipak će imati u čemu da uživaju u bioskopu.
scenario: George Lucas
uloge: Ewan McGregor, Hayden Christensen, Ian McDiarmid, Natalie Portman, Samuel L. Jackson, Christopher Lee, Jimmy Smits, Kenny Baker, Anthony Daniels, Frank Oz
producenti: Rick McCallum, George Lucas (izvršni producent)
žanr: SF
trajanje: 140 min.
proizvodnja: SAD, 2005.
svetska premijera: 19. maj 2005.
zvanični web: http://www.starwars.com/episode-iii
Neka mi svi fanovi i posvećenici, kako puristi koji se drže isključivo originalne trilogije tako i oni koji su prigrlili i prikvele, oproste, ali Star Wars je za mene uvek bio i ostao tek prototip zabavnog bioskopskog filma, letnjeg blokbastera koji je tu da zabavi i bar na kratko preseli gledaoca u svoj univerzum. Samo to i ništa više. A po meni, to: samo nije mala stvar. Osveta Sita je prvi Star Wars film koji sam ja pogledao u bioskopu, a očigledno i poslednji. I ma koliko da ne žalim što nisam i prethodna poglavlja iskusio na velikom platnu, toliko mi je i drago što sam ovo poslednje (hronološki treće) pogledao u svoj slavi nesputane vizuelnosti koja se najbolje da doživeti na upravo taj način. Savršen popcorn film, a ja ovo mislim kao kompliment.
Sve je počelo još davne 1977. tj. tada je sve počelo i kada je reč o armiji fanova koja je od tada samo rasla, kasnije se i delila, dok su se inicirale nove, mlađe generacije. Ostalo je istorija, nekima dobro poznata, nekima ne toliko bitna, ali svakako preiscrpna da bi se priča o tzv. originalnoj trilogiji dala sabiti u par šlajfni teksta.
Da, Imperija uzvraća udarac jeste najbolja od epizoda, i to ima veze sa Leigh Brackett koliko i sa Lucasovim učiteljem Irvinom Kershnerom, a Povratak Džedaja trebalo je da režira David Lynch, kako je i planirano u jednom trenutku, i kakva bi to tek psihodelija bila... i toliko o tome. Vratimo se u budućnost tj. blisku prošlost kada je počela sva ludnica oko novih-starih epizoda.
Lucas je te 1999. nehotice pružio filmadžijama širom sveta novu zanimaciju tzv. prikvel, a nama ovde još jednu rogobatnu konstrukciju: prednastavak. Fanovi Star Warsa su pak dobili ono što su čekali tolike godine, odnosno tako su mislili dok konačno nisu i pogledali film. Nekim novim klincima se film Fantomska pretnja svideo što je i razumljivo, većina tada već ostarelih klinaca bila je razočarana, čak uvređena. A opet, ma koliko ovo delovalo kao naknadna pamet, takav epilog je bio očekivan. Jer kada je reč o prikvelima Lucas je odlučio da stvar potpuno preuzme u svoje ruke, da svojeručno napiše neke od najgorih dijaloga ikada, a onda ih kao reditelj prospe na platno u nadi da će to nekako profunkcionisati praćeno razuzdanim kompjuterskim efektima.
Ne, zaista više “nismo bili u Kanzasu“, i 1977. je davno prošlo vreme, ali na stranu bilo kakva nostalgija koju ja lično ni ne osećam, Fantomska pretnja , i tri godine potom Napad klonova slabi su filmovi, mediokritetske eskapade specijalnih efekata koje su se jedva održavale na plamenu stare slave.
Bilo mi je skoro svejedno, ali dobar bioskopski film nikada ne propuštam, a pošto čak i ta sorta postaje retkost i odumire, onda je Osveta Sita dobrodošla u tom smislu. Možda su i smanjena očekivanja učinila svoje, ali čak i ako se gleda van konteksta to jeste zanatski bolji film, premda su brojne dečije bolesti koje Lucas nikada nije preležao i dalje prisutne.
Dijalozi su bolji (tj. manje loši) delom zato jer su manje i eksponirani, a delom i zato što odlični glumci poput Iana McDiarmida i Ewana McGregora uspevaju da ih učine uverljivim. Nastojanja da se umesto trapavim dijalozima pojedine melodramske situacije reše kroz izvesne rediteljske zahvate prijatno su iznenađenje. Lucas se čini se nešto više potrudio, makar i toliko da angažuje Spielberga kao pomoćnika reditelja za akcione scene. Da li je to opravdani gnev fanova urodio plodom?
Pa ipak, dalje od toga se i nije moglo. Osveta Sita ima teret neuspelih prikvela koji su trebali da posluže kao baza za emotivno uverljivi klimaks čitave sage. S druge strane, tu je i nasleđe originalne trilogije koje podiže čitavu priču na jedan viši nivo. Upravo zbog te fatalističke predodređenosti priča na kraju biva rastrzana između palp SF-a i grčke tragedije, gde učitavanje od strane gledaoca može da odigra ključnu ulogu. I oni koji nisu čekali čitav svoj život da posvedoče trenutku rađanja jednog od najčuvenijih filmskih negativaca ipak će imati u čemu da uživaju u bioskopu.
Oni koji su od svega toga očekivali “nešto više“ shvatiće, ako to već nisu do sada, da svaka generacija ima svoje filmove, a da je neke trenutke iz mladosti nemoguće (pred)nastaviti i izdvojiti iz konteksta. A neki, i zbog njih mi je iskreno drago, prisetiće se detinjstva i uživati u još jednoj, ovoga puta poslednjoj, priči iz galaksije daleko, daleko odavde...
Komentari
-
danielk (gost)
| 22.07.2008. 12.49.06
sinoc sam odgledao ovaj film i stvarno me je 'odradio'. bas dobar film, zabava i, pa rekao bih i nesto vise od zabave. ovaj u celoj sestologiji moze da zauzme mesto broj 3 iza imperije i nove nade, a mnogo je bolji od povratka dzedaja, s tim sto omogucava novo citanje tog filma, jer anakin stvarno ispao onaj "odabrani", ali uz to je placena preskupa cena i blablabla i blablatruc.
slazem se da su dva "prva" filma ocajna. i ne vredi ih ni pominjati.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.