I tako, The Coral ostaju na liniji svog koncepta klasičnog zvuka, bez popuštanja i kompromisa. Ono što raduje, kad smo već svesni da će ostati tako, je bogatstvo uticaja koji tek ostaju pred njima (i nama) da budu obrađeni.
Ako za teoremu uzmemo tvrdnju da su 60-te najbolja dekada u istoriji nečeg što se zove rock (pop) muzika, lakše je i da shvatimo težnju junaka ove recenzije da što više skinu zvuk tog vremena. Naravno, ne radi se o svim uticajima iz te decenije - možda se malo više oslanjaju na, recimo,
Procol Harum. Ustvari, oni pokušavaju da uhvate duh te muzike, pa da kada bilo ko čuje bilo koju pesmu
The Coral, on može da kaže: ”Aha, vidi kako liči na 60-te!”. I tako već tri albuma ove sedmočlane grupe iz Virala, koju je VH1 još 2001. godine proglasio najboljim mladim bendom iz Velike Britanije.
Ali, da li je to loše? Svakako da nije. Uostalom, danas ne postoji neka nova grupa, a da u njoj ne pronalazimo uticaje od nekog prošlog perioda/žanra ili neke možda već zaboravljene grupe ili muzičara. Moguće je da je u modernoj muzici već sve napisano i odsvirano: od velikih novih proboja možda neće biti ništa, tako da su nam ostale varijacije na neku temu iz prošlosti. The Coral to, ipak, rade veoma dobro.
Njihove ploče krasi konstantna osobina po receptu: 1 udarni hit + 2 dobre pesme + ostatak popunjen simpatičnim “pesmuljcima” koje bi sa lakoćom mogao da izvodi bilo koji hotelski bend sa repertoarom hitova vaše mladosti. Ali, to je ta mala razlika koju čini umetnike od običnih interpretatora (što ne važi za klasiku). Naime, The Coral te pesme, za koje ste pomislili da su obične obrade ili da ste ih već negde čuli, stvaraju sami. Poen za njih.
I, šta imamo? Atmosferu, solidne pesme, pomalo mlako pevanje, veoma dobro sviranje. Šta ćete više? Kod njih nema zaludnih nastojanja da se bude popularan po svaku cenu, znaju da je to nemoguće. Nema umetničarenja: samo obična, prijatna muzika.
Kao što ste već i sami shvatili, tako je i na novom albumu Invinsible Invasion. Udarni hit In The Morning je zaista odlična popy stvar, možda i jedna od najboljih ove godine: Jednostavna, skoro dečja melodija, ali sa koliko poleta i radosti u izvođenju! Pesma za pamćenje.
Od preostalih 11 numera koje ostaju u ušima i posle prvog slušanja, ističu se She Sings The Morning sa čvršćim zvukom, uz koju sledi Cripples Crown u istom maniru ali sa još turobnijim krajem. Naposletku, treba istaći A Warning To The Curious kao posvetu psihodeličnom zvuku druge polovine 60-ih, ali u razblaženoj formi.
I tako, The Coral ostaju na liniji svog koncepta klasičnog zvuka, bez popuštanja i kompromisa. Ono što raduje, kad smo već svesni da će ostati tako, je bogatstvo uticaja koji tek ostaju pred njima (i nama) da budu obrađeni. Ovaj album je korak u tom, tako dobrom smeru.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.