Oko 20h, negde na putu za Fusion stage, u publiku su se infiltrirala četiri momka: Franci, bez Alexa, opušteno su šetali tvrđavom i upijali energiju mesta
EXIT - Dan prvi
Oko 20h, negde na putu za Fusion stage, u publiku su se infiltrirala četiri momka: Franci, bez Alexa, opušteno su šetali tvrđavom i upijali energiju mesta.
Prvi pozitivan utisak sa prvog dana
Petrovaradinske tvrđave – uhodana organizacija, bez nepotrebnog zadržavanja ljudi na ulazu.
Redari i svi ostali operativci su ljubazni, atmosfera je histerična ali pozitivna, cena pića podnošljiva, ali je zato hrana (od gulaša do svaštoburgera) – gigaskupa!
THE CARDIGANS: Hladno kuvano
Šveđani nisu kasnili. Početak je bio nesiguran čak je i zvuk malo škripao, ali sa
Rise & Shine The Cardigans potpuno prevazilaze taj problem.
You’re the storm naizgled dolazi prerano. Ipak, to je bio trenutak kada je Nina Persson potpuno zagospodarila. Sledi sigurna vožnja kroz matični katalog pop dragulja.
Reakcija publike tokom svirke ipak nije bila frenetična (izuzetak je, naravno, Lovefool); kao da je izostala hemija. Najsnažniji momenti su bili Erase & Rewind, Hang Around (najbolji gitarski rad ovog benda), i poslednja My favorite game, sve sa albuma Grand turismo koji, sudeći po reakcijama publike, na ovim prostorima uživa kultni status.
Nebojša Marić
FRANZ FERDINAND: Blues za Gavrila Principa
Najbolju žurku na Main stageu zakuvali su upravo oni od kojih se to najviše i očekivalo. Precizni i vedri,
Franz Ferdinand su opravdali svaku mrvu hajpa koji se digao oko njih.
Na svoja dva LP-a ovi glazgovski zabavljači smestili su čitavu riznicu pokretačkih ritmova, britkih rifova i poletnih melodija. Teško da bi to, međutim, bilo dovoljno da exitovsku publiku, koja često stoički podnosi velike delove nastupa u očekivanju hitova, spreči da na poduže mahove zapada u trpno stanje.
Početak je bio This Boy, a u prvom delu seta pala je i Do You Want To.
Dostizanju i održavanju rasplesane atmosfere ogromim delom je doprineo spoj izvanredne harizme i upravo spektaklularnog kozerskog umeća benda, čiji je imidž važan koliko i muzika koju sviraju: The Fallen, I’m your Villain, Walk away (koju je Alex posvetio Gavrilu Principu!)
Furiozna i tehnički besprekorna svirka, obojena potpuno suvislim šepurenjem, pokazala je suštinu grupe: u slučaju Franz Ferinanda rock 'n' roll je prvenstveno zabava, ali zabava koja podrazumeva vanserijsko razumevanje pop kulture i retko visoku dozu sposobnosti da se njeni mehanizmi i njeno nasleđe upotrebe na svež, samosojan način.
Marko Artuković
THE CULT: CatapULTiranje
Sudeći po sinoćnom nastupu, teško da se britanski hard-rockeri mogu odložiti u pretinac muzičke istorije.
Bez obzira na predvidljiv set koji se uglavnom sastojao od najpoznatijih hitova i očigledno umanjenih vokalnih sposobnosti Iana Astburyja – snaga i energičnost kojim su
The Cult prašili bila je iznenađujuća i veoma uzbudljiva.
Tako smo se i ponašali: egzaltirano i spontano, a pomalo čak i budalasto (sentiment se zove - vazdušna gitara!). Baš onako kako rock 'n' roll i traži od nas.
Iskreno, uigrano i bez nekada karakreistične mistične poze, Cult su demonstrirali neke od najubedljivijih razloga zašto smo ih zavoleli pre 15-20 godina.
Aleksandar Pavlić
FUSION STAGE: Block Out, Rundek i Obojeni
Povratak na Fusion stage sa FF je bio sve samo ne lak. Reka hard rock fanova slivala se na Main gde su se spremali The Cult. Gužvi je doprinelo i pojavljivanje predsednika Borisa Tadića (da li je propustio FF, pitam se?).
Brojni poklonici i znatiželjnici su krenuli na Rundeka, ali su udarili u mračni zvučni zid koji su emitovali
Block Out. Mita svojim grimasama i statičnošću provocira, ostatak benda izgleda kao da radi mučan posao pokazujući šta sve krije
Tata bradin šešir. Na kraju dolazi ispostavljanje računa – dugominutna
Finansijska konstrukcija. Do sledećeg susreta sa onim najgorim u nama.
Rundek se suočava sa zanimljivim problemom. Jedan deo publike očekuje Best of grupe Haustor, dok je on očigledno umoran od toga. Na ovogodišnjem Exitu se našao u procepu – starije pesme odsvirane su u potpuno improvizovanom maniru. Naglasak je bio na skorijim radovima i predstavljanju novog albuma. Rundek očigledno želi da se predstavi kao autor-trubadur, ali često taj štimung ne nailazi na razumevanje, posebno kod YU rock nostalgične publike.
Finale ovog koncerta bila je posveta Milanu Mladenoviću i Mi menjamo dan za noć ...
U celini uzev atmosfera na Fusionu je bila melanholična i povremeno zabavna.
Energija je došla tek na kraju.
Obojeni Program su iskoristili prednost domaćeg terena i održali odličan koncert. Ovaj bend teško može da omane sa set listom. Ređale su se
Želim svaki dan...,
Dejvi,
Kad bi malo... publika je recitovala tekstove sa Kebrom koji je podizao tenziju svojim nervoznim kretanjem po bini. U takvoj situaciji svaki stih, svaka reč je bila presudna. Obojeni program i dalje na odličan način spajaju garažnu svirku i snagu Kebrine poezije.
Nebojša Marić
DJ KRAFTY KUTS AND DYNAMITE MC: Breakbeat blender
Jedan od trenutno najaktivnijih i najtalentovanijih engleskih DJ-eva nastupio je sinoć sa vec MC-rezidentom festivala na Petrovaradinu.
Član ekipe Reprazent Ronija Sizea, i čovek koji svaki put impresivno opravda svoj pseudonim, četvrti put je bio domaćin na bini sa koje se emitovao malo drugačiji plesni ritam u odnosu na njegov izvorni hibitus.
Dobro se snašao i u trenutno popularnom breakbeat okruženju, koje je kreativni Krafty Kuts strpljivo gradio tokom svog raznovrsnog i zanimljivog seta.
Snažni BB komadi, remixi soul, hip-hop i rock pesama (otvorio je set sa remixom Fight for Your Right Beastie Boysa) i angažovane i inteligentne scratch intervencije, su na žalost obezbedile tek prosečnu zabavu.
Nekoliko sjajnih momenata ipak ne mogu nadoknaditi dosta praznog hoda kojeg su ispunjavali monotoni break ritmovi koje čak ni Dynamite nije mogao da pokrije.
Od Kraftyja smo ipak očekivali malo više.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.