SAINT ETIENNE
Tales from Turnpike House
Oni nikada nisu igrali na prvu loptu. Tales from Turnpike House samo je potvrda da oni danas nemaju pravu konkurenciju, a sve dok postoje postojaće i vrhunski elektro-pop
Nakon besprekornog niza koga čine prva tri albuma:
Foxbase Alpha –
So Tough –
Tiger Bay (1992-93-94),
Saint Etienne su se povremeno približavali mejnstrimu (
Good Humor – '98), odnosno osluškivali zvuke unutrašnjeg mora (
Sound of Water - 2000). Bend koji pažljivo osmišljava svaki naredni album, postojano meandrirajući elektro-pop vodama uz poneki uspeli eksperiment, ne dozvoljava sebi prosečno izdanje.
Tales from Turnpike House definitivno nije usputna stanica na tom putu. Album prožet pozitivnim emocijama i nepatvorenom romantikom: idealni prolećni saundtrek koji se može slušati i u svako drugo doba godine/dana/života.
Turnpike House je zamišljeno predgrađe sa običnim ljudima i njihovim isto tako izmaštanim svakodnevicama. Od buđenja uz Sun in My Morning, pa do konačnog Goodnight, Sarah nas svojim čarobnim glasom vodi kroz jedan sasvim običan dan, preplićući životne priče kroz pesme koje idu od gotovo dečije razdraganosti u Milk Bottle Symphony, pa preko muzički najzaraznije Lightning Strikes Twice koja priziva najbolje momente sa Tiger Bay albuma, a zatim i prvog singla, predivne balade Side Streets, uz konačni upliv gitara na Last Orders for Gary Stead, neodoljivih pop-disko momenata u Stars Above Us, i tako sve do Teenage Winter, najduže i najmelanholičnije pesme na albumu koja opet nema ni sekundu viška. Čak i neobični duet Relocate, koji na prvo slušanje pomalo štrči, vremenom se skladno utapa u ostatak priče, a sâm tekst je tek prava poslastica.
I na kraju (tj. posle kraja), uz specijalno izdanje albuma dolazi i simpatični bonus: Up the Wooden Hills EP, sa još šest pesama koje su Saint Etienne specijalno osmislili kao muzičko štivo za decu svojih fanova. Divan primer onoga što ih izdvaja iz mase drugih bendova koji (zlo)upotrebljavaju koncept kao puko sredstvo za privlačenje pažnje, a zapravo i nemaju šta da kažu. Saint Etienne nikada nisu igrali na prvu loptu. Tales from Turnpike House samo je potvrda da oni danas nemaju pravu konkurenciju, a sve dok postoje postojaće i vrhunski elektro-pop.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.