Da bi vas voleli potrebno je da su vas voleli

Scenario: Mike Jefferies, Adrian Butchart
Uloge: Kino Becker, Alessandro Nivola, Anna Friel, Marcel Lures, Stephen Dillane
Žanr: akciona melodrama
Trajanje: 117 min.
Proizvodnja: USA, 2005.

Domaći distributer Taramount Film organizovao je 6. oktobra u beogradskom bioskopu Zvezda projekciju Cannonovog filma Gol! za novinare i – fudbalere OFK-a, što je, mora se priznati, zanimljiva ideja. Bilo je više fudbalera, manje novinara, a reakcije su bile različite. Novinari su sedeli napred, ćutali su i gledali od početka do kraja, na melodramatičnim pasažima neki su plakali. Fudbaleri su, pak, sedeli pozadi, pričali i dobacivali, a onda se, kod melodramatičnih pasaža ućutali. Da li su i oni plakali, teško je reći, no kad se film završio i dok se izlazilo iz sale, moglo se čuti da su fudbaleri nezadovoljni nekim fudbalskim stvarima tipa: glavni junak trenirajući vežba udarac jednom nogom, a onda na utakmici da gol drugom i sl. Treba li reći da je to zaista gruba filmadžijska greška koju, međutim, filmski gledalac koji nije fudbalski ili filmski profesionalac (ili naprosto zlurada osoba) nikada neće primetiti. Jer, umetničke priče, za razliku od istorijskih, govore o stvarima onakvim kakve su mogle biti, a ne kakve su zaista bile.

Gol! je biografska priča o uspehu fudbalera Santiagoa Munjesa u kojoj se izvrću razni stereotipi preporuka mladima koji kažu: „Roditelji znaju šta je najbolje za dete!“, „Snovi su jedno, a stvarnost drugo!“, „Život nije torta sa šlagom!“ „Talenat je 10% uspeha, a sve ostalo je težak rad!“, itd. Autori filma jasno nam pokazuju da Santijagov otac, kao i većina roditelja (kvazi-dobronamernih, sebičnih i sujetnih) nema pojma o tome šta je za dete najbolje, da su snovi bogom-danih ljudi veoma ostvarivi, da je život ono što se usudimo da od njega napravimo, a da je talenat, kao u biblijskoj paraboli o talantima, najvažniji, pa nas, s tim u vezi i te kako obavezuje da nešto uradimo s njim. U svojoj detinjastoj prostosrdačnosti Cannonov mladi Munjes (kog odlično glumi meksička tv-zvezda Kino Becker) instinktivno radi stvari upravo onako kako treba i utoliko je dirljivije postavljen kao osoba koja pri tome ipak oseća emocionalnu potrebu za odavanjem pošte srušenom i urušenom restriktivnom patrijarhatu bez kog, ruku na srce, po svoj prilici kutla fudbala ne bi ni bilo.

Osim nekoliko usporavajućih turističko-reklamnih pasaža New Castlea, film ima sjajan tempo, scenaristički je postavljen lepo i po redu, glumci su odlični, a i vođeni sigurnom rukom, a uz to, čitav film govori stvar veoma korozivnu i retku za američku filmsku A-produkciju: film kaže da američki san uopšte nije ostvariv u Americi! Naprotiv, mnogo su veće šanse da se san ostvari u Evropi, ako je san fudbalski naročito je pogodna Britanija!

Po količini sporta, entuzijazma i veličini ljudske priče, Cannonov film unekoliko podseća na Eastwoodovu Devojku od milion dolara, osim što je ovo priča o momku koji je uspeo, a ono je priča do devojci koja nije. Ono što im je slično jeste neposustajanje u odnosu na psihološku tezu da ljubav roditelja, čini se poglavito istopolnih, prema čoveku stvara dobitnike, odnosno, ako izostane, stvara gubitnike; Cannonov Munjes će, scenarističkim slalomom, posle smrti oca doći u posed znanja da ga je otac prihvatio i ponosio se njime, pa će tako sva vrata pred njim konačno da se otvore; Eastwoodova bokserka će, pak, do poslednjeg daha dobijati uverenja da je majka nikad nije volela, ni cenila. Dva kraka iste motke, reklo bi se, a na njoj napisano „Da biste bili voljeni potrebno je da ste već bili voljeni!“. Jedino što je ovako postavljenoj motki zaista mesto u rukama Cannona, pa uopšte ne čudi da je posegnuo za njom da poentira, dok ta ista motka u rukama mnogo komplikovanijeg, sofisticiranijeg i „levičarskijeg“ Eastwooda izgleda kao ziher-oružje u borbi u kojoj je trebalo nastupiti goloruk.