Muzički, ovaj album bi mogao biti posveta jednom od najkultnijih britanskih bendova u Americi poslednjih desetak godina – Belle and Sebastian. Njihova melanholična radost udomila se među mnogim američkim muzičarima koji su joj, kao ovde Sufjan Stevens, darovali američku larger than life širinu.
Pre nego se pristupi slušanju ovog albuma, valja razrešiti misteriju o postojanju tzv.“koncepta“ – pretenciozna
zamisao autora da svakoj američkoj državi (
Greetings From Michigan: The Great Lakes State – 2003), posveti po jedan album, za razumevanje ili uživanje u njegovoj muzici ne znači puno.
Bolji poznavaoci američkih društveno-političko-istorijskih sa jedne, i geografsko-meteorološko-privrednih prilika sa druge strane bi možda u temama ili raspoloženjima nekih pesama na albumu
Sufjana Stevensa mogli da naslute posebnosti države Illinois. Ali, za većinu ovo su intimne skice iz života i mašte umetnika, koje nemaju mnogo veze sa geografijom.
Posebnost ovog Illinoisa ne dolazi, dakle, od izmišljene pripadnosti jednoj ideji, već od njegove uzbudljive unutrašnje „organizacije“ koja po mnogo čemu liči na nekakvu modernu simfoniju sa pevanjem.
Jednom kad se savladaju dve za mene uznemirujuće prepreke – 1. broj numera (od kojih polovina pripada dražesnim i smislenim instrumentalnim pasažima) i 2. pojedina njihova preduga i užasno pretenciozna imena (koja se jednostavno ne mogu zapamtiti) - ulazi se u čarobni svet slikovnica.
Svaka pesma u srcu stvara nezaboravnu, toplu sliku, ispunjenu umilnim glasovima i raznobojnim instrumentima. Pa ipak, u tom čarobnom svetu, daleko smo od idile. Sećanja na detinjstvo i mladost ispunjena su neobičnim i tužnim sudbinama, te zastrašujućim fantazijama, dok „odrasli život“ okupiraju misli o greškama, iskupljenju i traženju mira. Uz suze - u samoći, u tišini, u mraku.
Muzički, ovaj album bi mogao biti posveta jednom od najkultnijih britanskih bendova u Americi poslednjih desetak godina –
Belle and Sebastian. Njihova melanholična radost udomila se među mnogim američkim muzičarima koji su joj, kao ovde Sufjan Stevens, darovali američku
larger than life širinu.
Metaforično - onu o kojoj su pevali Simon & Garfunkel, bukvalno – onu kojom se prostiru nepregledne prerije Illinoisa. Ta unutrašnja prostranstva albuma Illinois otkrivamo iz radne sobe, sa gradskih trgova, sa zadnjeg sedišta automobila - putovanje je pojednako uzbudljivo u društvu raspevanih horista, duvača i gudača... ili u društvu usamljenog klavira ili gitare.
Slušajući Illinois ponovo putujemo u Oz. Tražimo toplinu i radost. Zaboravljenu, izgubljenu. I vraćamo se kući shvatajući da je utočište upravo na ovakvim divnim, čarobnim mestima - veselim, a ipak setnim, šarenim a tužnim, izmišljenim, a tako stvarnim.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.