“Još od Lune se nisam ovako osećao” – iz jednog maila koji je ovih dana stigao do kompjutera Popboksa
Mesto: Akademija , veliki klub
Produkcija: Akademija
Nakon potpuno neubedljivog koncer(p)ta
Laibacha, rešen da se provedem po svaku cenu, u četvrtak veče se uputih ka Akademiji. Usput slede neizbežni komentari i sučeljavanja mišljenja u vezi pomenute gospode, koja su se ovoga puta u SKC dovezla belom limuzinom sa šestoro-osmoro vrata (?!), pri tom još uvek bez ijednog propisnog hita u njoj. Sa konstatacijom da sam Laibach d-e-f-i-n-i-t-i-v-n-o prevazišao, okrenuh se (sa vetrom u lice) beo/gradskim rock naraštajima.
Već duže vreme pažnju odabrane lokalne mladeži pleni rad grupe
Autopark. Taj misteriozni sastav prećutno je jedna od velikih nada beogradske scene. Znate ono, kad se svirka završi - sretnete gomilu pogleda odobravanja.
Nastup na Akademiji predstavljao je promociju novog radijskog singla 8 godina. Njihova (nezvanična) debi ploča mesecima unazad kružila je iz ruke u ruku. Na njoj dah oduzimaju pesme Proleće, Na ivici, Ćutanje, BG 274517.
Nevešto isproduciranim (manje važno) ali albumom prožetim snažnom i iskrenom emocijom (jedino stvarno važno), Autopark prvenstveno dokazuju da je i posle grupe
Veliki Prezir moguće pisati
neobične tekstove na srpskom jeziku.
Za razliku od koncerta u istom prostoru pre više od godinu dana, primetan je fantastičan pomak u sviračkom i vokalnom smislu. Pred manjim brojem okupljenih (pošto smo, jel', potrčali ONIMA da nam se u lice narugaju sa sve limuzinom), Autopark su rasterećeno i krajnje neobavezno pristupili svirci koja je tom malom broju ljudi sigurno ulepšalo veče, ako ne i nedelju.
U spontanom jednočasovnom druženju pokazali su nam u kojoj su fazi, i jasno nam predočili svoj koncept. Melanholični pop ambijent Autopark su sada znatno proširili, ne prezajući i od dubljeg upuštanja u pop vode. Srećom, Nikolina gitara nekotrolisanom distorzijom učvršćuje bend u alternativne okvire. Fuzija gitara, nenametljivog synth zvuka (a la
New Order) i Oljinog sve boljeg vokala konačno je usklađena, te na Autopark, možda više nego ikada, neko u ovoj zemlji treba ozbiljnije da računa.
Za sve perfekcionističke čistunce informacija da je Olja uspela da ovlada svojim glasom. Mada njeno pevanje na ivici čistom uhu nikada nije ni smetalo.
(To vam je kao sa onim neviđenim TV trashom, emisijom Bau-Vau ili takonešto, mada sam naziv dovoljno govori o njoj. Tu autor navodi filmske greške koje mi smrtnici ne primetismo, pa će nam on sa sve crvenu strelicu ukazati na iste, a mi bismo valjda trebali taj film onda manje da volimo.)
Kako stvar nije u propustima već u celini koja zaseni sve ostalo, negde je to slučaj i sa Oljinim pevanjem u sklopu celine zvane Autopark. Ono je idealano za bend ovakvog profila. Njena lelujavost u pevanju, sa ili bez falša, zapravo daje onu pravu neiskvarenu crtu celom sastavu. I dosta više o tome.
Nova pesma 8 godina će uskoro zaživeti na radio stanicama koje ozbiljno i profesionalno prate razvoj domaće scene. Za one koji o tome više vole da čitaju, pesma je o odrastanju i ljubavi, sa dosta uzbudljivih prelaza i prepoznatljivih melanholičnih harmonija.
Tako kratka set lista bila je primerena povodu kao i broju okupljenih. Efekat je postignut. Nestrpljivost i radost novom susretu ostala je da lebdi u memljivom prostoru Akademije koji je ispunjavao
Motorcycle Emptiness, po izboru
Indie-Go DJ tima.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.