Aster's Ballads

Asterine balade u stvari su savremena rekonstrukcija snimaka iz 70-ih koji su načinjeni u vreme kad je ova jedinstvena pevačica nastupala po reprezentativnim hotelskim restoranima u Adis Abebi. Kad čovek bolje razmisli, pola muzičkog života savremene Afrike začelo se u sličnom okruženju hotelskih predvorja… ali jedino su oni mogli sebi da priušte ozbiljne orkestre na stalnom angažmanu i privuku klijentelu spremnu da plati ovakvu zabavu.

Aster Aweke potiče iz boljestojeće porodice koja je nekad radila za carsku vladu, i u svojim tinejdžerskim godinama već je postala lokalno poznata zahvaljujući superiornim pevačkim sposobnostima i kristalno toplom glasu. Tokom kratke, ali burne tamošnje karijere radila je ukupno sa tri različita orkestra, objavljujući redovno par puta godišnje, pre nego što je morala da ode iz Etiopije posle neimenovanih problema sa Mengistuovim revolucionarnom vlastima koje su posle Hailea Selasija držale tu zemlju. Srećna što nije nastradala u nekom od pogroma, Aster se preselila u Ameriku, gde je potpuno ostavila pevanje, pokušavajući da privede kraju školovanje, sve do 1985, kad je dobila angažman u etiopskom restoranu u Vašingtonu. Od tada je redovno nastupala po mreži lokala u vlasništvu jake etiopske zajednice u SAD sve dok – jednog dana – dobri patuljak nije izmislio world music.

Londonska izdavačka kuća Triple Earth objavljuje njene prve zapadnjačke albume još 1990-91, muzička kritika se gađa hvalospevima kao što je “afrička Aretha Franklin”, a Aster neumorno nastupa širom sveta postajući – uz Mahmouda Ahmeda – glavna zvezda etiopske muzike i jedna od najvećih savremenih afričkih pevačica. Samo odsustvo marketinške podrške nekog major labela i podatak da peva na maternjem amharskom jeziku sprečile su Aster da postane kućno muzičko vlasništvo miliona.

Poslednjih godina sama kontroliše karijeru kao svoj menadžer i producent preko izdavačke kuće Kabu (“sveti kamen”), koja nam je dala priliku da čujemo ovaj po svemu jedinstveni poduhvat remakea njenog originalnog, gradskog etiopskog zvuka. Umetničko–arheološki poduhvat samootkrivanja ovog zvuka iz 70-ih već je po sebi ogroman kulturni podvig – imao sam sreću da još 1990. preko prijatelja iz Ambasade Etiopije presnimim blago šumeću kasetu sa probranim tamošnjim popularnim melodijama, među kojima su bile i Asterine. Sve redom su patile od nikakve produkcije, ali su otkrivale jednu do tada nečuvenu urbanu muzičku kulturu sa očito bogatom istorijom i slušalačkom načitanošću – od tada žalim što nikom nisam uspeo uverljivo da prepričam unutrašnju lepotu tog neobičnog zvuka u čijem kreiranju je Aweke odigrala tako važnu ulogu.

Mada se snažno prisustvo žena u afričkoj muzici na terenu podrazumevalo, van Južne Afrike one su retko dobijale pravu priliku da snimaju, sve do najnovijeg doba. Stoga Asterinih ranih 11 autorskih pesama predstavljaju fantastičnu potvrdu da je – mimo tokova i u zemlji u kojoj je izuzetno teško bilo snimati muziku usled opšte nemaštine – njen veliki talenat bio upadljivo iznad proseka i dovoljno masovno popularan da joj obezbedi šansu da, uz podršku lokalnog bogatuna, u tinejdžerskim godinama snimi ukupno sedam kaseta i neverovatan broj od dva vinilna singla. Činjenica je da su tekstovi i muzika njeni, a to ne umanjuje ni podatak da su pesme uglavnom aranžirane od strane Shebelle Banda, sastava koji ju je pratio najvećim delom rane karijere.

Jazz-soul elementi čine dobar deo načina na koji su ovi svirači to radili, mada neodređeni prizvuci nečega što bi se moglo nazvati protoreggaeom takođe postoje – ne, ne bojte se, nije reggae nastao u Etiopiji, čak i ako bi neki želeli da tako bude, već je vrlo moguće da je postao deo slušalačkog iskustva miliona širom Afrike, pa se onda pojavio u tamošnjem sazvučju. Asterin glas je priča za sebe – visok i raspevan, zamamno lelujav, neobično fraziran – u svakom slučaju jedinstven je doživljaj, koji sasvim jasno daje do znanja na čemu počiva zavodljivost ove muzike.

Monumentalna duvačka sekcija i ozbiljno sviranje basa, stvari koje svi Afrikanci toliko vole, ovde su trade mark temeljnog majstorstva. U kontrastu sa pevanjem koje priziva ezoterične oblake i strasnu kišu, ova nestabilna smeša proizvodi čulnu lepotu kakve nigde nema i pretvara Aster u zvezdu prave svetske muzike, one sa one strane medijske kolotečine, tamo gde napipavamo stvarni život.