Nakon preslušavanja ovog svečarskog, desetog albuma pod firmom Eels moglo bi se, uz ponešto uvek zgodne neumerenosti, ustvrditi da je Mark 'E' Everett trenutno na sličnoj koti na kojoj i naš razljućeni rendžer Emir Kusturica. Razdvaja ih radna etika – Kusturica se, nažalost, umesto pravljenju filmova predao dunđerskom zanosu, a Everett dosta brzo izbacuje nove i nove albume, ali ih spaja utisak da je i ovlaš upućenima teško da Kusturičine filmove ili Everrettove albume pomešaju sa radovima drugih autora.
(E Works / Vagrant Records)
Taj utisak potvrđuje i ova njegova nova studijska avantura Eels. Okružen nanovo okupljenim saradnicima iz najdičnijih im dana Everett je ovde sročio album koji se na prvom mestu obraća posvećenicima, već dovoljno verziranim u opsesivne teme i zvučne zahvate kojima je ovaj neumorni trubadur dokazano sklon i veran.
Ipak, nije sve u vezi sa ovim albumom tako jednostavno. Ukupni utisak je da Eels ovde snažnije i uznetije poentiraju u dinamičnijim i agresivnijim pesmama; u tom smislu prednjače početna Bombs Away, praćena liriikom koja donosi fini spoj rešenosti i autoironije, Peach Blossom, u kojoj će mnogi sa punim pravom prepoznati promišljenu posvetu Stranglersima, kao i zarazne i dovoljno maštovite i raznorodne Kinda Fuzzy, Stick Together i New Alphabet.
Ipak, najubedljivije, najiskrenije i najzaokruženije zvuči upravo najsporija numera na albumu – On the Ropes kao veličanstveni ogled na temu countryja bez ironijskog otklona, i u ovoj pesmi i Everettova ispovedno intonirana lirika zvuči najproživljenije. U ravni priče o stvarima laganim možda vredi pomenuti i sasvim solidnu True Original i dosta bleđu Accident Prone, koje ipak ostavljuju utisak ne toliko nužne varijacije na slične i već pokrivene teme. Za ljubitelje mid-tempa ovaj album nudi dve svakako zanimljive i valjane pesme – naslovnu, izvedenu u stilu novotalasnog usporenog belačkog funka, i uspešno pioigravanje baštinom psihodeličnog zvuka u I Am Building a Shrine.
Wonderful, Glorious je potpuno funkcionalni pozniji album umetnika koji očito još uvek ima dosta toga intrigantnog da kaže i ostvarenje kome se tek uz pomoć usiljene sitničavosti mogu naći ikakve krucijalne mane. Ipak, mora se naglasiti da ova ploča sa jedne strane zvuči kompaktno, dok joj sa druge strane možda tu jedino fali neki uzlet zadivljujućeg ludila čime su Eels u ranijim epizodama znali da nas iznenade i nagrade.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Oneirogen (gost)
| 25.03.2013. 12.30.06
Blinking Lights and Other Revelations meni najbolji.
i Everettova biografija: Things The Grandchildren Should Know.za toplu preporuku.
mada ga nesto i ne volim...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.