Nema sumnje, biće mnogo razočaranih u slučaju "Sedam psihopata". Što naravno automatski ne znači da je reč o nezadovoljavajućem ili nekvalitetnom filmskom ostvarenju. Naprotiv. Naprosto, i ovog puta u priču su se uplela i dodatno je komplikuju velika očekivanja. Naime, nakon zabavanog, duhovitog, ali i silovito emotivnog ostvarenja, kakvo je bilo njegovo remek-delo "U Brižu", Martin McDonagh je promenio žanr, ton i sveukupni pristup.
Naslov originala: Seven Psychopaths
Uloge: Colin Farrell, Sam Rockwell, Christopher Walken, Woody Harrelson, Tom Waits, Abbie Cornish, Harry Dean Stanton, Željko Ivanek, Olga Kurylenko, Gabourey Sibide
Žanr: krimi-komedija sa konceptualnim začinom
Trajanje: 110 minuta
Prpoizvodnja: UK, 2012
Ono po čemu, pak, upadljivo drugačiji film Sedam psihopata uspeva da parira mnogovoljenom i mnogohvaljenom prethodniku jesu samopuzdanje i zaigranost autora. Sedam psihopata, film koji se na nivou sinopsisa može zamisliti kao omaž razmahanim i naglašeno verbalnim krimi-komedijama od Prave romanse Tonyja Scotta naovamo, zapravo je duboko promišljena i veoma ambiciozna studija u čast njegovog visočanstva - narativa.
McDonagh je ovde u formi priče o scenaristi koji muku muči sa svežim idejama i koji se uplete u složenu mrežu nasilja na prvom mestu isporučio briljantnu i veoma inspirativnu ilustraciju vazda varljivog narativa. Iako mu je ovo, nakon Jastučka i još nekoliko majstorija u sferi teatra, tek drugo dugometražno filmsko ostvarenje, McDonagh u Sedam psihopata sa dosta sigurnosti, uvek neodoljive autoironije i spremnosti da krene put uvek skliskih dramaturških vratolomija preuzima viši rizik i pojam nepouzdanog pripovedača preinačuje u priču sa nekoliko vešto ukomponovanih perspektiva. Štaviše, moglo bi se ustvrditi da McDonagh ovde suštinski neuhvatljivu prirodu samog narativa pretpostavlja nepouzdanosti pripovedača.
U tom smislu McDonagh uspeva tamo gde se okušao i potklizao Milčo Mančevski u po pitanju tretmana narativa sličnoj, ali neuspeloj Prašini. Tamo gde Mančevski završava u glibu jalovog i nefilmičnog hiper/kvaziintelektualizma, McDonagh dosta lako stiže do ciljane poente, a u isto vreme uspeva da stvori film koji se mirne duše može posmatrati i konzumirati i kao izrazito zabavno i poletno ostvarenje sa silinom sjajnih glumačkih pojava i odličnih im kreacija.
Iz svega gorepomenutog, ovom se autoru lako da oprostiti „izdaja“ što, poput mnogobrojnih kolega/sapatnika, nije krenuo put sigurne autoreciklaže i nije ponudio neko suptilno prapakivanje U Brižu. Mada, i da je tako postupio, sva je prilika, stvorio bi nešto za gromku pohvalu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Vlastimir (gost)
| 27.03.2013. 12.36.03
Ovaj film je daleeeeeko od osmice. Sem Rokvel briljira!!
-
Herkul Tuberkul (gost)
| 27.03.2013. 16.23.54
Razredni ima miljenike...
Šestice prepravlja u osmice.
-
lola77 (gost)
| 06.04.2013. 04.32.19
U Brizu je, naprosto receno, na svim nivoima mnogo bolji film.Ovaj izgleda kao Tarantinovo dijete, ali nepriznato.
-
Brko (gost)
| 22.04.2013. 22.19.58
ponajbolji koji sam video ove godine..moze osmica, a mozda i malkice vise. Pozdrav, Brko
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.