Untogether

(Arbutus)

Nemoguće je prenebregnuti moć prvih asocijacija, a prve asocijacije, i to ne samo na konto kanadske adrese, u slučaju Blue Hawaii kreću se u pravcu poređenja sa takođe odličnim albumom Grimes naslovljenim Grimes. Nizanjem asocijacija i pojašnjenja u ovoj priči svakako ćemo doći i do nikad do kraja artikulisane odrednice chillwave, te do How To Dress Well, sa kojim ih spaja pokušaj redefinisanja uvreženih postavki savremenog i atipičnijeg R'N'B zvuka, kao i stilski uglavnom bliskih Peaking Lights i Mylene Farmer, kao ishodišta svih zaljubljenika u eterični pop, pa i Cocteau Twins, sa kojima je sličnost moguće izvesti na račun tretmana vokala.

Ipak, ključna reč kojom bi se trebalo voditi u dešifrovanju ponuđenog na Untogether lako bi mogla biti shoegaze. Naprosto, podno svih slojeva nežno-pipave elektronike, u srži albuma koji je nedvojbeno produkt svežeg datuma, nazire se golem uticaj bazičnog/starostavnog shoegazea, kako na nivou opšte atmosfere melaholične zagledanosti u bolje svetove koji nikako da zamene ovaj samotni i čamotni, tako i na misaonom nivou. Untogether je dosta brižljivo izatkan oko tema samoće i pripadanja/nepripadanja i onog trenutka kada umovi i duše još uvek sami sa sobom većaju vredi li se uopšte upuštati u rizik prožimanja sa onim ili nekim drugim.

Shoegaze ugođaj, znalački zaodenut u prikladno i maštovito ruho indietronice, prisutan je u svim pesmama na ovom vrsnom izdanju; možda ponajviše u sada već i hitu Try To Be, te odvažno ogoljenoj In Two, kao i na njenoj skočnijoj dopuni In Two (II), baš kao i ispod naslaga deep housea u Sweeth Tooth. Mada bi i bez produkcijskog naglašavanja već sam glas Raphaelle Standell-Preston bio dovoljan za žig koji potvrđuje pripadnost ovom podžanru, ponajbliži eteričnom popu i u Kanadi voljene Mylene Farmer Blue Hawaii bivaju u numeri Yours to Keep, pesmi koja zanimljivom leksikom govori o seksualnim užtcima koji možda uskoro slede. Posebno je zanimljiva pesma Sierra Lift, koja kreće od dečije razbrajalice i ubrzo stiže do emotivno ubedljivog lamenta o nužnosti nadopunjavanja među upućenima jedno na drugo.

Rano je za ishitrene zaključke, ali ovo prvo dugosvirajuće izdanje Blue Hawaii nameće se kao ozbiljan favoritit za razumno visoko mesto na godišnjim listama najvrednijih; ali i mimo toga ono već sada može da posluži kao dragocena muzička pokrivalica za one sate kad se (katkad i dragovoljno) prepuštamo melanholiji i pratećim otklonima od nemile stvarnosti.