Čekam te na starom mestu, tamo gde ljubav počinje...

Kreator: Mitchell Hurwitz
Broj sezona: 4 (15 epizoda u povratničkoj sezoni)
Uloge: Jason Bateman, Michael Cera, Jeffrey Tambor, Will Arnett, Jessica Walter, Portia de Rossi, Tony Hale, David Cross, Alia Shawkat
Tv kanal: Netfix

U jednoj od boljih epizoda serije Prijatelji Chandler Bing (lik koji je tumačio Matthew Perry) dužinu avio-leta sa kog se iscrpljen upravo vratio naglasio je pomenuviši da je istom prilikom napokon uspeo da pročita prilično zamašan i zahtevan roman Korekcije Johnathana Franzena. Pre par godina isti roman je dobio titulu najnečitanijeg među najhvaljenijim i pazarenim knjigama u Americi; ali otkud Franzen i njegovo remek-delo u uvodu priče o povratničkoj sezoni serije Arrested Development?

Dva su razloga, uz to, oba prilično očita. Naime, svako malo i u ozbiljno u delo sprovedenim anketama i prestižnih časopisa i medija ova serija figurira kao najbolja američka TV komedija svih vremena, a osim unisonih hvalospeva sa Korekcijama ih spajaju i polazni žanr, okvirni motiv, a u neku ruku i opšti ton. Naime, Arrested Development, naravno, uz dužno poštovanja svih značajnih kanona tamošnjeg doživljaja televizijskih komedija, dobar deo svog šarma i kvaliteta duguje upravo uspešno aproprijiranoj matrici histeričnog realizma, odeljka čiji je je Franzen jedan od udarnika, propagatora, ali i ključnih zvezda.

U tom smislu, Arrested Development počiva na dekonstrukciji mita o američkoj mnogoljudnoj porodici kao moći koja prkosi svim nevoljama i zlehudim usudima koji su pohodili i pohode američki kontinent i američko društvo. U konkretnom slučaju ove serije reč je o spoju urnebesne satire, ambicioznijeg, gotovo filmskog pristupa izrazu i intelektualistički intonirane sprdnje sa znakovitim paradigmama života u savremenoj Americi. Porodica je ovde predstavljena kroz zamamnu galeriju zakrvljenih i međusobno čvrsto povezanih ekscentrika, a doslednost u pristupu toj matrici i impicitna, ali ipak lako primetna radikalnost humora ovu seriju odvajaju od siline barem u načelu sličnih radova.

Dugoočekivana četvrta, povratnička sezona Arrested Development se, to se mora naglasiti, a to postaje kristalno jasno već u prvim minutima prve epizode, direktno nastavlja na priču koja je zastala pre desetak  godina, a nema sumnje da se  novi AD obraća isključivo posvećenicima i onima potpuno verziranim za pitanje ludačkog mikrokosmosa naopake porodice Bluth. To je u eri simplifikacija i sveopšteg podilaženja pretpostavljenom ukusu i navikama gledateljstva prilično hrabar potez i dokaz visoke samosvesti Mitchella Hurwitza kao idejnog tvorca ovog mestralnog TV rada. U neku ruku ovoj odluci je na ruku išla i poslovna politika novog producenta-emitera (sve probojnijeg Netflixa), koji je svih novih petnaest epizoda ponudio svojim korisnicima u toku samo jedne večeri.

Sama priča ove nove sezone Arrested Development ostaje na istim kotama – i dalje pratimo nadgornjavanja Bluthovih oko prevlasti u sve sumanutijim i varljivijim poslovnim „poduhvatima“, a i dalje je naglasak na neizlečivo jalovim pokušajima najstarijeg sina Michaela da koliko-toliko ostane veran svojim moralnim načelima i otrgne se od ostatke porodice ka kojoj istrajno gravitira. Po tom pitanju Arrested Development u ovom izdanju ne donosi ništa novo; Hurwitz se, mimo osnovnog opterećenja koje sa sobom nosi povratak mnogohvaljenog i mnogovoljenog rada na male i nešto veće ekrane posle sedam godina u odnosu na prethodnu sezonu, ovde obreo u dosta lagodnoj poziciji i to po dva važna osnova. Prethodne tri sezone su mudro baratale mahnitim konzumerizmom i nerezonski lagodnim životom koji su i doveli do golemog ekonomskog sunovrata Amerike, a što se dobrano osetilo i u većem delu ostatka sveta, te Hurwitz ovde ima već utaban teren za sprdnju o anglosaksonsko-protestantskoj veri u snagu novih pokušaja, u slučaju Bluthovih, bez ikakvog utemeljenja u zbilji, poslovnom daru i pratećoj etici. Osim toga, ovo je jedan od retkih primera dugo odlaganog povratka u kome su okupljeni svi akteri, uključujući i tumače sitnijih epizoda, što očito nadahnutom i sigurnom Hurwitzu, nakon nekoliko TV promašaja u ovom dugom međuvremenu, daje odrešene ruke da se dodatno poigra već nabulajom mitologijom koja proizilazi i na kojoj počiva Arrested Development.

Nakon prilično klimave prve epizode novog serijala i nakon izvesnog vremena koje je i posvećenima i odanima ipak potrebno da se sviknu na novi format (svaki od ključnih likova ima po par „vlastitih“ epizoda, što je bilo dobar povod za niz izvanrednih narativno-dramaturških i montažnih vratolomija), četvrta sezona Arrested Development se, uz, recimo, istiinski dobru prvu sezonu nove serije The Americans i skori finiš Breaking Bad, lako nametnula kao događaj i kvalitativni vrhunac američke TV sezone za nama. Novih petnaest epizoda, a i najava nove ture, neka posluže kao podsticaj neiniciranima da nadoknade propušteno gradivo, a istinskim poštovateljima da repriziraju staro pre no što svi skupa daju šansu ovom televizijskom blagu kao takvom.