GRAHAM COXON
Love Travels At Illegal Speeds
Nekadašnji slavni gitarista još slavnijih Blur, benda koji je svojim živahnim i inteligentnim hitovima predstavljao samu suštinu brit-popa, tri godine posle razlaza sa matičnim bendom na šestom solo albumu referiše listu sa mnogim imenima engleske tradicije: od The Kinks do The Libertines
Kada vam se poslednji put desilo da vam se nečiji šesti (ili dvanaesti, ukoliko uračunamo i albume sastava
Blur) album zaista dopadne? Ovo je prvi Coxonov solo album na kome nećete poželeti da preskočite nijednu pesmu. Očigledno da producent Stepeh Street (vidi pod The Smiths i Blur) vrlo dobro zna kako da na pravi način usmeri Grahamov talenat i da spreči prazan hod, koga je i te kako bilo na ranijim albumima.
LTAIS je klasičan
grower – album koji vam se sve više i više sviđa srazmerno broju preslušavanja, a
Graham Coxon je sada već i sam deo britanske muzičke tradicije, pa mu je dozvoljeno da se poigrava sa najboljim i najgorim klišeima iste.
Od noisy pop tinejdž hitića Gimme Some Love (stih vredan pamćenja Are you gonna dump this other guy/ Before I die of sexual frustration?), preko punk inspirisanog prvog singla Standing On My Own Again do 60s, jukebox pesmice What’s He Got i par pesama u maniru Nicka Drakea (o fascinaciji našeg junaka Nickom Drakeom: poslušajte više u pesmi I Wish sa prvog albuma), LTAIS se ne stidi svojih uticaja: od The Kinks do The Libertines.
Bez obzira na silne uticaje i žanrovske različitosti, od prve do poslednje, savršeno vam je jasno da je ove pesme mogao da napravi samo Graham Coxon i niko drugi.
Od čisto tehničkih stvari važno je napomenuti da je Graham ponovo odsvirao apsolutno svaki instrument koji se čuje na albumu, i da se nesigurno pevanje iz albuma u album popravlja. Što naravno ne znači da i dalje ne zvuči malčice nesigurno, dečački i veoma iskreno.
Zamerke na povremeno klišeizirane i pomalo tupave (ja bih rekla duhovite) tekstove u nekim slučajevima stoje, ali ne pišu se stihovi kao oni za Just A State Of Mind svaki dan.
Ako vas sve ovo nije ubedilo da nabavite album, poslušajte makar Don't Believe Anything I Say. Obično mrzim ljude koji slušaju muziku zatvorenih očiju. Na Don't Believe Anything I Say nisam izdržala da ih držim otvorenim.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.