Pre nego što će bilo šta reći, neko mu iz stišane publike dobacuje: “Rock ‘n’ roll!”. Chilton stidljivo odgovara: “To je upravo ono što ćemo raditi večeras... Mi ćemo svirati, a vi budite slobodni da radite šta god vam se sviđa”
Mesto: Dom omladine Beograda
Vreme: četvrtak, 20. april 2006.
Moguće je da nastup
Alexa Chiltona predstavlja najautentičniji koncert koji je ovaj grad doživeo u poslednjih desetak godina. Velika sala Doma omladine u četvrtak uveče je na sat vremena pretvorena u nadrealni rock ‘n’ roll bar u kome je banku držao čovek sa iskustvom stropoštavanja sa Olimpa slave u duvansko-alkoholna isparenja najsocijalnijih američkih birtija.
Svi prisutni u solidno popunjenoj sali, manje-više poznati jedni drugima, u kamernoj atmosferi su ispratili predavanje o rock ‘n’ roll veštini i sudbini koju može da podrazumeva taj dar, u kojoj nijedna stranputica nije nepovratna.
Kako je izgledalo: Chilton izlazi na scenu u društvu basiste i bubnjara, muzičara iz beogradskog miljea, tehnički veoma potkovanih, taman koliko treba da bi i njih Chilton provezao tajanstvenim vozom do stanica do kojih je stigao i još uvek stiže. Pre nego što će bilo šta reći, neko mu iz stišane publike dobacuje: “Rock ‘n’ roll!”. Chilton stidljivo odgovara: “To je upravo ono što ćemo raditi večeras... Mi ćemo svirati, a vi budite slobodni da radite šta god vam se sviđa”.
Počinje svirka. Gitarsko pojačalo neobavezno zuji, no nikom to ne smeta, ponajmanje Chiltonu. Njegovo sviranje gitare je maštovito i uz bar jedan promašen ton na svakih pola minuta, no savršenstvo ovde uopšte i nije bitno. Nema one karakteristične “gladne oči i uši” atmosfere kod publike beogradskih rock koncerata; sva presija pojedinačnih očekivanja čili pred Chiltonovim prisustvom.
Između pesama, učitelj daje informacije o pesmi koja sledi, ređaju se poznate When My Baby’s Beside Me, In the Street, The Letter, opskurni komadi pevača sa poteza Memfis – Nju Orleans, pesma Adriana Ćelentana, da ne zaboravimo da je rock ‘n’ roll u ove krajeve stigao sa razglasa italijanskih luna-parkova krajem 50-ih, obrada Hendla.
Aplauzi između pesama su iskreni i srčani. Chiltonov glas je kristalno čist i razoružavajuće topao, kao da mu se od
Big Star dana ama baš ništa nije dogodilo. Pred kraj koncerta, smušeni maestro pali cigaretu uz reči: „Ako me uhapse zbog ovoga, biće to lep kraj večeri“.
Čas od 45 minuta se završava, ali učenici žele još. Mršavi čika se vraća i bis otvara sam nežno pevajući stihove tinejdžerske ljubavne drame Thirteen, koja, začudo, nimalo nije neprikladna iako je svako u sali odavno izašao iz puberteta. «Rock and roll is here to stay», besmrtno je pravilo, posle čega slušamo izvođenje Vivaldijeve kompozicije. I kraj. Chilton odlazi, svetla se pale, pomalo zbunjeni i osvetljeni posetioci izlaze.
Prethodni pasusi su pokušaj da se razjasni šta se to zapravo desilo na ovom koncertu. Reći da je u pitanju običan koncert jasno je da ne stoji.
Da smo čuli mnoge drage pesme – nismo. Da se osećamo uskraćeni zbog toga, ni to ne stoji. Ako je ovo bila tezga, sam pojam tezge mora da promeni značenje.
Ok, svi smo čuli bizarne priče o čoveku zvanom destrukcija, mizeriji kao izvoru inspiracije, pesmama kreiranim posle mnogo alkohola i još više kokaina, lošoj distribuciji ploča, uništenoj karijeri, o Sister Lovers koja je na pravi način objavljena tek 15 godina nakon snimanja, misterioznom nestanku u uraganu Katrina.
Sumnjam da bi bilo ko razočaran ovakvim njegovim nastupom bio očaran gledajući ga pre 30 godina negde u svetu.
Još nešto: zahvaljujući The Replacements, učenicima iz Mineapolisa, ovaj luzer sa talentom je postao nešto što prevazilazi sve te priče o ukletosti i životu na ivici sveta, kao i status većine ostalih opskurnih rock ‘n’ roll junaka: Aleks Chilton je postao PESMA.
I evo šta bi onda mogao da bude najprikladniji opis ovog koncerta: soundtrack sopstvenog života kakvim ga jedna pesma vidi ove 2006. Sve zajedno, neočekivano, čudnovato i poetično iskustvo, kao rock ‘n’ roll i kao sam život.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.