Postalo je skoro moderno reći da su YYY na drugom albumu smekšali, da ih je muzička industrija uzela pod svoje i da je možda pravo mesto za njihove nastupe modna pista a ne bina nekog muzičkog kluba. Takođe je, kažu, spot za prvi singl Gold Lion nerazumljiv i pretenciozan, Karen O je navodno nova Gwen Stefani i samo se čeka trenutak kada će se otisnuti u solo vode. O muzici se, nažalost, vrlo malo govori: od šume se ne vidi drveće, a pomenuti zaključci samo su još jedna pobeda forme nad suštinom
Fever To Tell je stvarno sjajan album – jednostavan, fokusiran i neodoljivo privlačan. Zasnovan na elementarnim punk idiomima i sa jasnim art konotacijama tako svojstvenim Njujorku, prvi dugosvirajući album YYY je vratio nadu da muzika još može izazvati razne hemijske reakcije u organizmu i dati zasluženu nagradu za potpuno prepuštanje.
Kao što su
White Stripes imali
Hotel Yorba, tako se na ovom albumu nalazila
Maps – ulaznica u svet muzičke industrije. Zlatni tiraži i velika pažnja muzičke štampe bili su logična posledica. Karen O se seli u LA, dok gitarista Nicolas Zinner i bubnjar Brian Chase ostaju na mestu zločina – u Njujorku. YYY na ovaj način postaju tzv. bicoastal band.
* * *
Čini se da su YYY nekako oduvek težili albumu kakav je
Show Your Bones. Već je
Fever bio mnogo ispoliraniji u odnosu na garažni zvuk sa prva dva EP-ja i u vreme kada se grupa intenzivno družila sa bračnim bendovima Boss Hog i
Jon Spencer Blues Explosion.
Konzervativni garažni fanovi nisu baš sa odobravanjem reagovali na upliv glam-rocka i new wavea, ali je bilo više nego očigledno da je muzičkom organizmu zvanom YYY to neophodna vitalna energija.
Show Your Bones je zreliji i očigledno manje spontan. Došlo je do preraspodele snaga i gitara Nicolasa Zinnera ovoga puta nije tako dominantna. Izvučeno iz konteksta (ili možda ne?) Karen O u Cheated Hearts pojašnjava svoj značaj: „Sometimes I think that I'm bigger Than the sound“.
Lepo zvuči, ali presudnu ulogu u celoj priči zapravo ima producent Sqeak E. Clean, koji je prošle godine sarađivao sa Karen O na muzičkoj podlozi za Nike reklamu, a sve u režiji genijalnog Spike Jonzea (jasno je – Nike je kriv za sve). Zatezanje i peglanje pesama, razni studijski efekti, zvončići, sirene, programirani sintetički bitovi, klavijature, ali i melanholična akustična gitara njegova su zasluga. On je takođe delimično krivac što Zinnerova gitara tako dobro zvuči u gotovo svim pesmama.
We'll build a fire in your eyes,
We'll build a fire when the cover's getting brighter,
Cold desire makes the moon without a tide
Tell me what you saw,
I'll tell you what to...
Gold lion's gonna tell me where the light is.
Ovako Karen O propoveda u Gold Lion – prvom singlu, koji i otvara album. Za YYY vrlo bogato aranžirana pesma, sa akustičnom gitarom na početku, kasnije i sjajnom električnom, sirenama i uspešno kreiranom kataklizmičnom atmosferom. Slušati GLASNO, preko slušalica, dok ste na ulici.
* * *
Već po završetku naredne Way Out, koja je malo čvršća ali i slično akustično-električno koncipirana, jasno je da su YYY prestali da piju Coca-Colu i jedu puter od kikirikija (figurativno rečeno). Kvalitetnije namirnice su, ipak, u igri. Malo je glupo i nerealno bilo očekivati da YYY neće iskoristiti novostečeni komfor za snimanje svog post-fame albuma. Jasno je posle par preslušavanja da su pomenute pogodnosti vrlo pametno iskoristili.
Kao recimo u ljubavnoj Mysteries, koja pulsira u bodiddleyevskom ritmu preko kojeg Karen O peva:
My arms are all twisted, the only thing I miss is
I messed up, I missed it, I messed up the missing of you
It’s getting to sound like they seen you around with her
No mysteries no mystery no mysteries
(...)
I don’t even know what its like not go back to you
I don’t even know who I like less,
You or me
Lični favorit je ipak fenomenalna ljubavna Sweets, koja počinje u sporom folk maniru (Karen O je inače pre YYY sa Zinnerom imala folk duo Unitard), da bi se u trenutku pretvorila u žestok garažni finiš (kao da je došla sa Fever to Tell).
Sindrom drugog albuma za YYY ne postoji, a ova trojka je vrlo uverljivo pokazala posvećenost autentičnom rock zvuku ma kako ovo stereotipno zvučalo. Posvetite mu malo pažnje, izdvojte ga iz mora MP3 albuma – vredi.
Svako sa YYY hromozomom shvatiće kolika je vrednost ovog albuma.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.