Za početak, od nekoga ko pretenduje da diktira trendove (uglavnom sve samo ne muzičke) očekivala bih “malo” originalnije ime zbirke najuspešnijih radova. Rukovodeći se ponuđenim naslovom, neminovno namećem sebi pitanje – šta je “vrhunska
Kylie”? Australijska džepna Venera, “femme fatale popa”, fashion&gay ikona novog milenijuma, “najslađa guza na sceni” - a da li se u tu sliku zaista uklapaju dečiji hitovi
I Should Be So Lucky,
Locomotion ili
Especially for You?
Priča o zvezdi ovog kalibra neminovno nameće priču o fenomenu, o kulturnom ili društvenom uticaju i priča o muzici često zvuči smešno i nepotrebno. U tom smislu, vratimo se muzici. Na dva ponuđena CD-a dobijamo reprezentativan presek karijere koja traje skoro dvadeset godina, a koja bi se mogla opisati kao: zvezdani detinji počeci, zbunjeno odrastanje u ilegali i trijumfalna zrelost puna entuzijazma. Imajući to u vidu, moram da vas pitam, barem vas muškarce: da li je Kylie žena za burnu vezu ili žena za burmu? U zavisnosti od odgovora, rećiću vam da li je ovo izdanje za vas ili nije. (Ovo se ne odnosi na nekritične ljubitelje, koji žele ili poseduju sve sa oznakom K)
Imam neki utisak da svi koji su se primili na Kylie od Can’t Get Out of my Head (2001) ili u najgorem slučaju od Spinning Around (2000), ne žele da slušaju o tome kako je zvučala u srednjoj školi, kako je mini-val bio in, ko su Stock, Aitken i Waterman, kako je vruće bilo u Australiji, kako je Jason Donovan bolid, zašto je bio nesrećan Michael Hutchence, da je Nick Cave neviđeni alkos-laf, ili zašto su glumci zabavniji od fudbalera... Za njih je najvažnije da je Kylie ispis na Madonninoj majici (i da dele istog plastičnog hirurga), da dobro đuska, da su joj spotovi strava i da pesme zvuče super u kolima i na ludim žurkama.
Oni koji su voleli Pikolinu od početaka u seriji Susedi, prali sudove uz Better the Devil You Know, držali joj palčeve dok se tražila i gubila, navijali za Confide in me kurs i mrzeli Some Kind of Bliss kurs, strahovali da se ne smuva sa Robbiem Williamsom, nervirali se što posle Can’t Get Out of My Head nije više samo njihova nego svačija, svi oni će verujem želeti da imaju Ultimate Kylie. A oni će je voleti i kad bude (stvarno) matora i (uprkos svemu) naborana. I jedni i drugi će, izvesno, voleti kako su Scissor Sisters, kao bend trenutka, upotpunili njen zvezdani trenutak sa I believe in you.
Možda je u ovom slučaju K bolje rešenje bilo da je ovo izdanje izašlo na dva zasebna diska (1987-2000 i 2000–do kraja sveta). U tom slučaju, i umetnica zadovoljna, jer su sva deca na broju, a i fanovi zadovoljni jer fascinacija ne podrazumeva uvek želju za krstarenjem ‘bulevarom sećanja’...
Ovako, šta je, tu je. Ili sve ili ništa. Tačnije, ili najbolje od svega ili ništa od najboljega...
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.