Tango

Posmatrajući domaće pop izdavaštvo poslednjih godina, priličan je problem izabrati između dva zla: PGP RTS ili City Records. Koji pored gomile krša retko objave albume vredne pažnje. Po pitanju kvalitetnog i zdravog pop zvuka, situacija u Srbiji je u očajnoj situaciji. To, između ostalog, pokazuje i Negative koji se na poslednje dve ploče, silom prilika, kreće na gore navedenoj relaciji.

Teško je reći gde je mesto Negativa sada, veoma teško definisati i još teže obrazložiti. Shvatam da je ovaj album podjednako teško približiti prosečnom City konzumentu kao i široj srpskoj publici u kojoj još preovladavaju podele tipa “narodna/zabavna, heavy metal/punk ili rap/techno”. Tango prvenstveno pokušava da proširi zakržljale pop vidike ovdašnje publike. A koliko je stvar alarmantna, svojim terorom pokazuje festival Beovizija. Negative su bili i deo još nekih festivala na kojim im, možda, nije bilo mesto. No, njihova pojava je ulivala nadu u nastanak ispravnog pop balansa. Stvar je, naravno, otišla u estradnom smeru te ne vidim više razlog zašto bi se uopšte petljali sa tom ekipom. Kako je situacija veoma polarizovana, tako sam voljan verovati da Negative, u ovakvoj postavci stvari, više pripadaju andergraundu.

Tango je sofisticirana ljubavna ploča sa odloženim dejstvom. Od 12 pesama, bar je polovina i te kako vredna pažnje, popunjavajući pukotine na razuđenoj srpskoj pop-rock sceni. Znatno smireniji, muzički zreliji bend apsolutno vlada situacijom, uspevajući da iz pesme u pesmu gospodari emocijama slušaoca. Odlična produkcija daje punoću u zvuku benda i osećaj one energije koju Negative inače poseduju na koncertima. Od prve pesme Još jedan pokušaj biva ponovo očigledna jednostavnost zajedničkog rada i prijateljeske atmosfere u kojoj Negative rade.

Muzički je ovo značajan pomak za bend, zaista predivne melodije i harmonije u pesmama Jutro posle dodira, Kad se svetla ugase, Zbunjena, Čarobni napitak, Pogled na nebo, pokazuju da Negative i dalje najbolje funkcionišu u pop-rock baladama. Prvenstveno što Ivana uspeva da u njima iskontroliše svoj glas, ne kinđureći ga suvišnim pasažima. Što se tekstova tiče, još je od prošlog albuma očigledno zasićenje i cupkanje u mestu po pitanju ideje i stila. Tako se sve vrti oko: vode; mog sveta; neba; njega/nje; samoće; prečicama do tuge; noći/dana...

No, iskorak iz tog začaranog kruga u svakom smislu čini naslovna pesma Tango. Apsolutno stvar koja nema manu. Emocija, strast, požuda, magija zavođenja u jednoj dramatičnoj gradaciji. Pesma je tekstualni, aranžmanski, muzički i interpretatorski trijumf benda Negative. Numera na engleskom Superstar dobar je zalet za eventualno osvajanje drugih tržišta. Tamo gde su najočiglednija poetska posrnuća, Negative vešto razrađuju aranžmane i melodije. Najočigledniji primer je pesma Zajedno, prepuna nabacanih uobičajenih ljubavnih naklapanja, ali zato otpevana u nekoj vrsti raskoraka sa muzikom, u različitom tempu i prepuna neočekivanih ritmičkih preokreta. Zahvaljujući tome, vrlo lako može biti budući singl.

Ima li smisla pojava ovakve ploče na tržistu gde je publika, imam utisak, poprilično izgubila interesovanje za ovakav domaći zvuk. Negative su tako, kako kod svog sadašnjeg izdavača tako i na sceni generalno, poprilični autsajderi. A trebali bi biti na vrhu, kao predvodnici zdravog domaćeg mainstreama.