Našavši se na prvom mestu britanske liste u nedelji objavljivanja, Snow Patrol su opravdali, a možda i prevazišli, sva očekivanja. I kako uopšte zvuči taj Eyes Open? Ako ste imali sreće da čujete prethodnika, znaćete da ste čuli samo pristojan album - i ništa više
Eyes Open je zvanično četvrti album irskog sastava
Snow Patrol, ali ono što je mnogo važnije kada se priča o ovom albumu je to da je on prvi posle megauspešnog
Final Straw iz 2004. Pre toga su SP bili mali alternativni bend čije su albume kupovali prijatelji i članovi porodice. Tako da je
Eyes Open na neki način drugi album posle njihove
velike prodaje, i nosi sa sobom sva uobičajena pitanja i probleme drugog albuma. Pre svega: kako ponoviti (komercijalni) uspeh prethodnika?
Gary Lightbody (kakvo prezime!) nije hteo ni najmanje da rizikuje: nakon što je Mark McClelland napustio bend, zamenio ga je sa čak dvojicom gitarista i ponovio formulu tužnjikavih epskih pesama sa prethodnog albuma. Većina pesama se bavi prekidom emotivne (da, tu spadaju i prijateljstva) veze, a mi samo možemo da nagađamo da li je kao inspiracija poslužio – McClelland!?
U punih sat vremena vrlo proračunate bittersweet muzike naletećete na par sigurnih radio hitova (You're All I Have, Beggining To Get To Me, Headlights...), par „sporaća“ od kojih je Chasing Cars ponajbolji, a Make This Go On Forever sigurni hit za bolne raskide, Lightbodyjev falset će vam na momente zaličiti na Chrisa (Coldplay) Martina (Shut Your Eyes), a posle uvodnih akorda In My Arms bićete uvereni da je to samo još jedna izgubljena U2 pesma.
Repetativni gitarski rifovi su zadržani, produkcija je upeglana gomilom pratećih vokala, a svaka pesma sa prethodnog albuma, čini se, ima naslednika na ovom. Zanimljiviji momenat je duet sa Martom Wainwright u pesmi Set The Fire To The Third. Iako lepo zamišljena, u finalnoj verziji pesma zvuči neubedljivo i pretenciozno.
Ako vam ne smeta manjak spontanosti i svežine, onda vam neće smetati ni trajanje albuma, ni pesma koja je bez naslova (i nije zapravo pesma, već mrmljanje nekih klinaca iz daljine).
Kada bismo morali jasno da ukažemo na najveću manu, uopšte, ali i u odnosu na Final Straw, onda bi to bili banalni, obezličeni tekstovi, i stalno oslanjanje na jeftine/jednostavne rime. Okej, možda će uz ovakve tekstove domaćice lakše moći da se identifikuju, pa će im muževi kupiti po jedan primerak albuma za godišnjicu, jedan za rođendan, i bonus izdanje za Božić.
Ipak, ako niste skloni da pravite cinične otklone i da mrzite bendove koji prodaju milionske tiraže, sigurno vam neće pasti na pamet da promenite stanicu kada neko pusti bilo koju od pesama sa ovog albuma na radiju. A kako stvari stoje, Eyes Open će dosta često biti puštan.
Komentari
-
Radosh (gost)
| 14.04.2008. 21.18.28
Tesko je na ovom sajtu pronaci najgluplju recenziju, ali mislim da je ova, ipak, pobednik. Svaka cast doticnoj dami na prikazanom sarlatanstvu.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.