Regina Spektor je jedan nizu primera nesinhronizacije američke i britanske/evropske muzičke industrije. Dešava se često da alternativni(ji) engleski ili evropski bendovi i pored naklonosti uticajne američke kritike i domaćeg uspeha - jednostavno ne budu dostupni američkim kupcima. I, ređe, obrnuto. Evo istražnog postupka jednog slučaja
Mary Ann...
Begin To Hope
Primer pomenutog ređeg je
Regina Spektor, čiji se kompilacijski album
Marry Ann... pojavio u svetskoj distribuciji nakon serije izdanja za područje Amerike... A sve zahvaljujući jednoj reklami (u Engleskoj, doduše, ali to je već priča za sebe).
Kao Ruskinja jevrejskog porekla, devetogodišnja Regina je ’89. sa porodicom napustila rodnu Moskvu i ubrzo se skrasila, ni manje ni više nego - u Bronksu. Iako je još kao devojčica bila zaražena tatinim pločama (The Beatles, Queen), američki singer-songwriteri joj postaju inspiracija, i Regina malo pomalo postaje jedna od njih. I to vrlo autentična.
Uz glas, njen glavni/prateći instrument je klavir, tek uz poneku instant ritam pratnju u vidu palice za bubanj kojom lupa po stolici ili klaviru. Sa vokalom veoma širokog opsega i velike kontrole (ali i tretiranja glasa kao žive igračke), uz tekstove koji su pre svega priče, priče koje su potom začinjene raznim instant onomaptopejama, kolekcija pesama na ovogodišnjem februarskom albumu
Marry Ann je pravi primer da autentičnost pesmotvoraca i dalje postoji i na ženskoj strani. Druženje sa
The Strokes i njihovim producentom je dovelo do zajedničkog singla, turneje (2003), ali i do uplitanja dotičnog gospodina Gordona Raphaela koji se godinama patio da Strokese učini “autentičnim” lo-fi spasiocima rocka.
Tako je Begin To Hope, novi album zvanično objavljen 13. juna i sniman za etiketu Sire, rađen sa predumišljajem (bar od strane producenta – pitanje je koliko je Regina toga svesna) da uništi autentičnost i svede pesme na masovniju dostupnost.
Tako su svi zakoni uspešnog žena-peva-alt-rock MTV singla sprovedeni u pesmi Better (gost na gitarama Nick Valensi iz gorepomenutog benda) - samo je mali korak deli od Avril Lavigne.
Album funkcioniše kao slabo povezana celina pesama (koje su samo za dlaku lošije, tj. manje zanimljivo otpevane i aranžirane) i neinspirisanih pratilaca rockerskog instrumentarija koji svojim prisustvom samo upropaštavaju originalnost.
Pitanje je koliko je Regina zaista želela da napravi mainstream album, a svako ima pravo da to poželi. Ali, čak i da jeste, to nije uradila do kraja. Tako su se na albumu provukle i neke pesme po starom “less is more” receptu, pa i pesma na matičnom ruskom Apres Moi, koja je uspela da uništi mit o Regininom pevanju na ruskom. Major kalkulacija: jedan potencijalni hit + dva singla naslednika + ostatak fillera za B-strane koje se danas izdaju još skoro samo u Engleskoj.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.