ONEIDA
Happy New Year
Kakva su to imena Kid Millions, Hanoi Jane, Bobby Matador i Double Rainbow? Ko su oni – junaci iz crtanog filma, akteri profane filmske produkcije za odrasle, ulični umetnici koji dekorišu zidove noću?
Oni su
Oneida, eksperimentalna pop grupa iz Bruklina. Njihova mantra je: „Menjati se svakog momenta i omogućavati zvuku da bude slobodan. Ne samo jedan zvuk. Ne za bendove. Ne više“. Njihov osmi album
Happy New Year koloritan je koliko i njihovi nadimci: topli tonovi psihodeličnog folka, mehaničko pulsiranje krautrocka, sivilo ponedeljka u kancelariji čiji se zatvoreni zidovi obrušavaju, zelenilo polja iz vremena kada su elektronske razglednice sa slikama livada bile vekovima daleko.
Distress , pesma kojom album počinje, neodoljivo podseća na srednjovekovnu himnu Gaudete u izvođenju engleskih folk-rockera Steeley Span. Gaudete slavi rođenje Isusa; Distress jednako svečano, ali uzdržanije lamentira nad prolaznošću zemaljskih zadovoljstava i lepote. Uticaji apalačkog folka na Busy Little Bee, akustična pastoralna psihodelija Reckoninga i country violine na You Can Never Tell i ovim pesmama daju tradicionalan prizvuk. Međutim, tematika (jasne aluzije na savremeni korporacijski kapitalizam u Busy Little Bee) i produkcija (bučni detalji i vokalni efekti u Reckoning i You Can Never Tell) razdvajaju ih od srodnih ostvarenja iz leta ljubavi.
Happy New Year je najbolji kada njime dominira ritam i kada su folk uticaji i elektronska eksperimentacija stavljeni u službu minimalnih, ponavljajućih deonica. Bilo da je reč o optimističnoj, plemenski razigranoj Up With People, ili o mračnim The Misfit i Thank Your Parents, matematički precizni ritmovi u ovim pesmama poseduju hipnotičko dejstvo.
Oneida otvoreno teži nesputanoj stilskoj i dinamičkoj raznovrsnosti. Po nekima takav pristup doprinosi originalnosti benda. Drugima (uključujući mene), on smeta kada je koherentnost albuma u pitanju. Takođe, tekstovi na Happy New Year su povremeno naivni i površni, naročito kada se bave velikim temama (sloboda u Up With People ili iskupljenje u History’s Great Navigators).
Na osnovu onoga što sami pišu na
web stranici grupe, članovi Oneide danju rade besmislene poslove, a uveče sviraju u svom studiju i slušaju (između ostalog) raritetne snimke živih nastupa Greateful Deada.
Hanoi Jane, Kid Millions, Bobby Matador i Double Rainbow su, dakle, samo imena iza kojih se kriju mali ljudi poput onih koje svakodnevno srećemo, a Happy New Year živo svedoči o njihovom upornom, svakodnevnom bežanju od skučene stvarnosti novog milenijuma. Istovremeno, slušaocima koji su spremni da se upuste u avanturu sa nemirnim stilom Oneide pesme sa ovog albuma pružaju isto takvo utočište.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.