VELIKI BRAT – Pazi, snima se!

Kad posmatrani posmatra

Svojevremeno, početkom 20. veka, dobrostojeće porodice u Americi su nedeljom popodne imale posebnu vrstu zabave: odlazile su do lokalne duševne bolnice i buljile u “ludake i morone” (kako su ih tada zvali), možda i upirale prstom i smejale se nesrećnicima koji su bili prikazivani protiv svoje volje. Danas je, kažu, naš nivo svesti veći i ova sumorna praksa je prekinuta. Da li je stvarno tako?!Svojevremeno, početkom 20. veka, dobrostojeće porodice u Americi su nedeljom popodne imale posebnu vrstu zabave: odlazile su do lokalne duševne bolnice i buljile u “ludake i morone” (kako su ih tada zvali), možda i upirale prstom i smejale se nesrećnicima koji su bili prikazivani protiv svoje volje. Danas je, kažu, naš nivo svesti veći i ova sumorna praksa je prekinuta. Da li je stvarno tako?!

Nataša Dinić

Za svakim od nas, svakodnevno, ostaje vizuelni trag pomoću kojeg se može rekonstruisati kako i gde pazarimo bakaluk, plaćamo račune i isprobavamo garderobu. Iako snimke niko ne arhivira, iako svesni da neki vlasnici objekata pod nadzorom samo blefiraju jer su ugradili makete kamera, ipak na naše ponašanje u javnom prostoru utiče taj sveprisutni pogled. Tranzicijske norme ponašanja na radnom mestu (sa redovnim procenama i samoprocenama) takođe prilično modifikuju naše postupke.

U društvu koje sve više posmatra i na osnovu toga donosi zaključke, a sve se manje trudi da shvati i saoseća, TV gledalac dobija svoju šansu da (iz svog nenadziranog kućnog ćoška) i on nekog procenjuje - zahvaljujući Velikom Bratu. Štaviše, ukucavanjem svoje „presude“ u mobilni telefon (čiji je raspored numeričkih tastera identičan rasporedu na daljinskom upravljaču), gledalac direktno učestvuje u eliminaciji jednog po jednog stanovnika kuće Velikog Brata.

Na taj način, svakom gledaocu pružena je iluzija da nedostatak uticaja u javnom domenu može nadomestiti upravljanjem sudbinama učesnika ove serije. Stvara se privid da se posmatrač nalazi u centru panoptikuma, sposoban da, sâm ostajući nevidljiv i zaštićen, ako poželi, u svakom trenutku zaviri u dnevne aktivnosti bilo kojeg od dvanaest stanovnika. Deluje kao da se, u „ispovedaonici“, stanar koji je „zgrešio“ obraća direktno gledaocu, da se njemu lično pravda i podnosi izveštaj o svom ponašanju.

Opis „reality show“ je neprecizan – jer, direktan prenos bi trebalo kontinuirano emitovati, a gledaočev ekran bio bi podeljen na onoliko polja koliko u kući ima kamera. Međutim, 24 časa iz života stanara svaki dan se ‘pakuje“ u emisije koje nisu puki zbir njihovih slobodnih aktivnosti, već svaka epizoda čini narativnu celinu. Ono što se, dakle, servira kao sirova stvarnost, zapravo su montirani snimci naturščika u samostalno osmišljenim ulogama za koje pretpostavljaju da će se najviše dopasti gledaocu.

Učesnici se i biraju upravo zbog svoje prosečnosti, što omogućava da se isuviše lako zloupotrebe njihove slabe tačke i ranjivost koja proizilazi iz brisanja granice između proscenijuma i pozadinske zone. Bucmastoj devojci dozvoljeno je da konzumira samo dijetalnu hranu, pušačima su konfiskovane cigarete - kažnjavanje postaje osuda zbog habitusa (zbira naučenih navika, telesnih veština, ukusa, kao i ostalih znanja koja se u specifičnoj grupi podrazumevaju).

Užitak koji proizilazi iz muštranja dezorijentisanih pogrešno će biti protumačen kao težnja da se sazna nešto više o ljudskoj prirodi. Aspekt koji je zapravo najprivlačniji gledaocu jeste mogućnost da, bez ikakvog rizika, oslobođen odgovornosti, nadzire kako akteri pod pritiskom manipulišu jedni drugima, balansirajući između ostvarivanja sopstvenih interesa i zavođenja gledalaca. Recipijentu se, naravno, dopada moćna uloga zavođenog. Kao da sâm odlučuje o dobitniku nagradnog iznosa, gledalac će se, tokom celog serijala, osećati kao da upravo on raspolaže sumom od €100.000.

Diskusije na Popboks Forumu: Big Brother Stanovnici Popboks Bigbrother kuće