Scenario: Ted Elliott, Terry Rossio
Uloge: Johnny Depp, Orlando Bloom, Keira Knightley, Jack Davenport, Bil Nighy
Žanr: akciono-fantastična komedija (ka parodiji)
Proizvodnja: SAD, 2006.
Trajanje: 150 minuta
Zvanični web: http://disney.go.com/disneypictures/pirates
Jedna od zanimljivih i značajnih razlika između autorsko-umetničkih i žanrovsko-komercijalnih filmova jeste u načinu manipulacije pažnjom gledalaca. Autorski filmovi obraćaju se direktno svesnom i intelektualnom u nama, a žanrovski, kroz avanture, emocije i kalambure, koristeći metafore i simbole udaraju na podsvest. U starinskim žanrovskim filmovima, pored ovog metodološkog svojstva, druga značajna stvar bila je radnja. Danas se ta radnja zove akcija. Razlika između stare radnje i savremene akcije jeste u vrsti celovitosti namera, delanja i ispunjenja ciljeva glavnih junaka ili, prostije rečeno, priča je nekada imala početak, sredinu i kraj, a danas baš i ne. Radnju su vodili junaci koji su, ma kako u nju ušli, iz priče izlazili kao zrele ličnosti (bez obzira da li je to u tragedijama značilo da su ponekad i mrtvi, a u komedijama da su ponekad tek samo dobri ), a junaci akcije svoje priče završavaju kao što su ih i počeli: kao hiperaktivna deca koja naprosto moraju stalno da trčkaraju, udaraju, pentraju se, šutiraju, gađaju ili izvode druge proste fizičke dokaze o svojoj prisutnosti. Psiholozi kažu da osećanje zanemarenosti stvara decu sa ovakvim načinom ponašanja. Ko stvara filmove sa takvim junacima? Po svoj prilici oni autori koji već dugo zanemaruju publiku i kojima do publike nije stalo drugačije nego u smislu uspeha na bioskopskim blagajnama. Budalasti krajevi omogućavaju nastavke koji će doneti još para, pa su zbog toga glavno ishodište ovakvih uzmuvanih priča.
Pirati sa Kariba: tajna škrinje film je koji preti da bude film koji je zaradio najviše para u istoriji filmske umetnosti. Gotovo je sigurno da scenaristi i reditelj nisu najpre jasno znali šta žele da kažu, pa potražili radnju kroz koju će se to najbolje videti i junake koji će najbolje izneti takvu radnju na svojim plećima, a tek onda pomenutim simbolima filovali testo ovakvog kolača; pre će biti da su želeli da zarade puno para i prvo se okrenuli skupljanju simbola: kakav bilo mcguffin (najbolje u škrinji!), čudovišta, veštica i tri struje koje se otimaju oko onog „bilo čega“ u škrinji. Za najmlađu ili seksualno neopredeljenu publiku tu je oprobani petar-panovski zastupnik dečjeg ega, za devojke i njihove mladiće imamo zaljubljenog zastupnika moralne adolescencije, a za odrasle koji se zbog odraslosti kaju, postoji i pragmatični zastupnik ekonomsko-političkih interesa države. Ove tri strane čas sarađuju, čas ratuju, kako već vetar dune, a pravo zlo ne krije se ni u jednoj od te tri strane, već u mitsko-animalnim dubinama mora (podsvesti) u kojima je velika lignja koja može i gore i dole, i da proguta svakoga i svašta, što će u sledećem nastavku opet da se izmigolji, po prilici gadno sluzavo, ali živo.
Ništa nije čudno: ako niste zvocavi i zakleti ljubitelj teškog razmišljanja, možete se pošteno zabaviti. A opet, jeste čudno kako je sva ta, navodno, hiper-aktivna publika hiper-aktivnih filmova, zapravo hiper-pasivna i hiper-korumpirana! Jer, da nije tako, teorijski bilo bi dovoljno uzeti bilo kakav kadar sa jakim simbolom i rastaviti ga na frejmove te ga prikazivati onoliko dugo koliko god je to moguće. Ali, ne! Publika, kao i ljubitelji goblena, voli da vidi težak rad i velike pare utrošene u slike koje se mrdaju. Jer, gobleni nisu cenjeni zbog toga što su na njima vredne slike, nego zato što su sačinjene od toliko pokreta kojima se stvaraju bodovi koji tvore sliku, od toliko vremena i napete preciznosti rada onoga koji ga je izvezao. Ekipa filma Pirati sa Kariba: tajna škrinje, i sasvim maloj deci jasno je, naradila se: od štreberskih scenarista, preko glumaca i kaskadera do kompjuteraša koji se bave specijalnim efetima, svi su pali na nos! Ali, što je najbolje, takvim radom oni nisu napravili urednu u teški, zlatni ram uramljenu sliku za mamu i tetku, nego žvrljavi grafit kojim, sve grickajući kuvane ljude (he, he, baka bi se onesvestila!) navodno maltretiraju malograđane šarajući preko njihovog svežeg kreča!
Da je zaista tako, ocenila bih film sa 10! Ali nije – ne može se za velike, velike pare biti O.K. klinac – za velike, velike pare može se samo biti razmaženo derište koje odrasta u novu generaciju najžešćih malograđana. Ne onih koji bockajući goblen u nedelju imaju supu na stolu i muškatle pod prozorom, nego onih koji bockaju druge goblene i u nedelju imaju svu onu sintetičku hranu i lepotu što novac može da ih kupi. No, kakva god malograđanština bila, samo težak mizantrop može da je dosledno i predano mrzi.
Komentari
-
pirati sa kariba (gost)
| 11.01.2010. 19.59.08
strava kada izlazi 4 deo.pustite 3 deo ponovo...obozavam dzonija depa..................strava je
-
PIRATI SA KARIBA (gost)
| 16.02.2011. 16.33.36
OVO JE SUPER JEDVA CEKAM DA ZAIGRAM LEGO PIRATI SA KARIBA
-
PIRATI SA KARIBA (gost)
| 16.02.2011. 16.36.11
PIRATI SA KARIBA TAJNA SKRINjE JE ODLICAN FILM . NAJBOLjI JE
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.