Popboks - BONNIE PRINCE BILLY - The Letting Go [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 04.10.2006. 00:00

BONNIE PRINCE BILLY

The Letting Go

Više nego bilo koji prethodni, ovaj album kao da dopire iz daleke prošlosti, a autor zvuči kao da je rođen mator i mudri epigrami su mu prirodni način govora

Jelena Maksimović

Ocena:
6
6/10





Po svoj prilici, Bonnie Prince Billy se drži se one narodne “idle hands are devil’s playthings” (što je inače i naslov pesme sa albuma Palace music There is No One That Will Take Care of You). Jer, ne prođe dugo vremena a da ne stigne nova zbirka pesama u jednoj od njegovih inkarnacija. U periodu od poslednjeg zvaničnog izdanja Master and Everyone (2003), Bonnie se družio sa Tortoise na albumu obrada The Brave and the Bold, sa Mattom Sweenyjem (Zwan) je prošle godine snimio jedan od svojih boljih skorašnjih albuma Superwolf, korak napred od uobičajenog akustičnog zvuka, obogaćen Sweenyijevom električnom gitarom.
Iako je njegova muzika u svojoj biti anahrona, svrstana u alt. country ili nekakav hillbilly folk, obeležena vokalom tipičnim za američke Apalače i propovedničkim “Isus-će-sići-na-zemlju-i-ja-to-znam” sklonostima samog autora, BPB je uspevao da pravi albume koji su zaokružene celine i stalno ekperimentiše sa svojim osnovnim izrazom.
BONNIE PRINCE BILLY
Opuštena, gotovo nežna atmosfera The Letting Go najavljuje zaokret u zvuku ovog trubadura, jer očigledna lična zrelost i smirenost je preneta na muzički plan.
Bogato aranžiran u većini pesama (Love Comes to Me, Cursed Sleep), uz konstantnu pratnju ženskog vokala (Dawn McCarthy), album The Letting Go i dalje predstavlja traženje odgovora autora na pitanja ljubavi, vere i smrti, ali sada sa manje grčevitosti i žara, i bez prevelikih amplituda: Bonnie Prince Billy je svestan da put kojim pohodi je ravan i dug.
Pored naslovne, pesme Big Friday i No Big News po svojoj formi najviše podsećaju na staroengleski folk u stilu Greensleevesa – jednostavna gitarska tema, koja se prepliće sa ženskim glasom. The Seedling počinje sa orkestarskom pratnjom, da bi se negde na sredini pretvorila u šamansku bajalicu, a Cold and Wet zvuči kao da je ispala iz zbirke Alana Lomaxa: Billy prebira po gitari, dok tekst ima uvod, razradu i naravoučenije.
Kao i što mu ime kaže, The Letting Go je album o prihvatanju i prepuštanju ljubavi i onoga što život nosi. On isijava toplotom koja nas obuzme kada istovremeno znamo da gotovo ništa oko nas nije izvesno i da je to sasvim u redu.
Audio:


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.