MARIANNE FAITHFULL
Before the Poison
Na prvi pogled bi se reklo da je Marianne postrojila mlađe poštovaoce i saradnike (PJ Harvey, Nick Cave, Damon Albarn, Jon Brion), ispreturala im džepove u potrazi za idejama i pojavila se sa albumom na čijem se omotu ponosno ističu imena slavnih gostiju
Rolling Stone: “It sounds like a match made in darkest heaven”
Na prvi pogled bi se reklo da je
Marianne postrojila mlađe poštovaoce i saradnike (PJ Harvey, Nick Cave, Damon Albarn, Jon Brion), ispreturala im džepove u potrazi za idejama i pojavila se sa albumom na čijem se omotu ponosno ističu imena slavnih gostiju. Moguće, oni su autori gotovo polovine materijala, ali...
Treba li ispomoć ženi čije ime će neko da pomene a pri tome da ne pomisli na -
istoriju rocka koja nije odložena u arhivske kutije? Da li je moguće preskočiti sav taj prtaljag – koji je na putovanje krenuo iz postelje Micka Jaggera (
As Tears Go By), a onda grumenjem soli i blistavim pesmama natapao neizbežne rane (
Sister Morphine) sve do konačnog iskupljenja (povratnički LP
Broken English iz 1979)? Ne, nije moguće. To joj se, tražila ili ne, sve ionako ušunja iza leđa. Nekada teret, nekada zadovoljstvo, kao albatros oko vrata. Ima ljudi koji i dan-danas dolaze na njene koncerte samo da vide hoće li krepati na sred bine.
U Before The Poison Marianne potvrđuje svoj neporecivi instinkt za napisati, izvesti i snimiti brutalno dramatičnu pesmu koja je postavlja uz red autorski dokazanijih ženskih veličina poput PJ Harvey ili Patti Smith.
Moji favoriti su skriveni na drugoj polovini ploče. In The Factory je očigledna posveta Warholu i Njujorku 70-ih, tipična neutorična a nežna pesma Polly Jean, dok će vas orkestarsko rifovanje Nicka Cavea u Desperantu uvesti u svet tuge i divljeg bola, slično kao i u (opet njegovoj) There Is A Ghost. Album se jednim delom bavi svetskom političkom klimom: naslovna pesma opisuje posledice napada bojnim otrovima. Suvišno.
A pesma Jona Briona City of Quartz je savršena uspavanka za kraj. Poput poljupca u obraz u poslednjoj sceni filma koja prekida odjavnu špicu. Da nema otisnutih pesama na omotu, zvučalo bi kao da se pre toga album završava. Mislite da je gotovo ali... e nije, završavamo s Jonom Brionom.
Marianne i PJ Harvey povremeno zvuče kao Lennon i McCartney. Jedna naspram druge oči u oči; Polly sa gitarom i kasnije za miks pultom, Marianne sa beležnicom i... eto niske bisera.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.