Sir George Martin i sin mu Giles lepo su se poigrali sa više od sto pesama The Beatles stvarajući izvrstan soundtrack za cirkus (bukvalno). Integritet korišćenog materijala gotovo je sasvim sačuvan, a nove kombinacije nisu puka potrošna roba. Najveća vrednost Love, međutim, leži u novom zvučanju starih tonova
Prva priprema muzike
The Beatles za CD obavljena je 80-ih; 20 godina kasnije, uprkos drastičnom napretku tehnologije, većina aktuelnih CD izdanja njihovih albuma još uvek nosi rezultate tog davnog poduhvata.
Prema još uvek ne baš preciznim najavama, na objavljivanje moderno remasterovanog opusa The Beatles neće se još dugo čekati.
Love se, između ostalog, dâ iščitati kao
teaser za ova buduća izdanja. To je, zapravo, i najuzbudljiviji aspekt ovog neobičnog albuma - soundtracka za cirkusku predstavu trupe
Cirque du Soleil.
Love je velikim delom svojevrsni eksperiment ukrštanja Beatles sa Beatles. To je već rađeno, ali ovoga puta posla su se latili njihov producent (danas, kao i
Paul McCartney, Sir)
George Martin i njegov sin Giles.
Iako su neke od intervencija prilično smele - vešto nadovezati jednu pesmu na drugu uz ukrase iz nekoliko trećih je jedna stvar, ali, recimo, sjediniti Within You Without You sa Tomorrow Never Knows tako da se odvijaju istovremeno je riskantan eksperiment, a upustiti se u krojenje sasvim nove verzije Strawberry Fields Forever još je opasnije – The Beatles su ovde uvek The Beatles.
Duh izvornih pesama osujećen je samo jednom, banalnim lepljenjem zvuka sirene na gitarsku temu iz jedne od čudesnijih Lennonovih pesama Julia. Da, njegova majka se zvala Julia i poginula je u saobraćajnoj nesreći – zašto crtati to, kada će crtež ionako shvatiti samo oni koji to već znaju, a pesma će sa treperave lepeze mogućih značenja tako biti svedena na jedno, i to ono bukvalno? Kada je John Lennon hteo da bude bukvalan, on je u tome sa apetitom uspevao bez takvih pomagala, a ova posthumna „pomoć“ je grub višak koji proizvodi manjak.
Ostale igrarije, međutim, funkcionišu bezmalo besprekorno. Ipak, najveća vrednost ovog izdanja jeste novi zvuk: fenomenalni remastering čini pesme The Beatles sasvim adekvatnim za slušanje na uređajima na kakvima se danas muzika najčešće sluša i, što je još važnije, proširuje mogućnost doživljavanja dobro poznatih pesama na nov način. Ovo važi u prvom redu za numere koje su pretrpele najmanje uplitanja/preplitanja, poput I Am the Walrus koja, provetrena i izoštrena, predstavlja vrh diska.
Veliki dobitnik u ovom procesu je Ringo Starr: na Love, njegovo lupanje blista toliko da je sada valjda već nemoguće prevideti da je u pitanju fantastičan bubnjar. Slično je i sa ostalima: puno je lakše obratiti pažnju na svaki glas i instrument pojedinačno i uvideti njihove lepote, a kompaktnost pesama je očuvana.
Kada se novi remasteri studijskih albuma konačno pojave, ako budu dobri kao što bi trebalo da budu, Love će postati manje značajan nego što je sada, ali neće biti prevaziđen. Simbioza 130 pesama The Beatles na jednom audio CD-u nije zanemarljivo dostignuće, i uvek će biti više od puke muzike za cirkusku predstavu, pa i od podsetnika na bogatstvo njihovog kataloga.
George Martin je i ovoga puta znao šta radi, i očigledno nije zaboravio kako se to radi.
Komentari
-
Mikica (gost)
| 25.06.2008. 21.34.21
koliko dugo se cekalo na ovako nesto
ali se isplatilo pa makar i za sto godina Bube su Bube
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.