Posle ovakvog trijumfa Bajage i Instruktora, nema razloga da se kuka kako u Srbiji nema publike za dobar pop rock mainstream. Ali ima li bendova, osim ovog?
Vreme: Subota, 23. decembar 2006.
Mesto: Beogradska arena
Produkcija: Long Play
Bajaga i Instruktori imali su sve što čini jedan bend jakim mainstream pop rock bendom: identitet, format, hitove, jake albume i ogromnu popularnost.
Dani najvećih uspeha u karijeri benda bili su zgusnuti u prvih šest godina – od debija Pozitivna geografija (1984) do koncertnog albuma Neka svemir čuje nemir (1989), snimljenog na poslednjoj velikoj SFRJ turneji grupe. Bili, jer je njihov koncert u Beogradskoj areni bio ništa manje nego trijumfalan.
Arena je bila krcata, a Bajaga i Instruktori su već u uvodnoj Zmaj od Noćaja počeli da ubedljivo razvejavaju eventualne sumnje u formu benda: zazvučali su pouzdano, uzbudljivo i veliko. I nastavili tako da zvuče i kroz ostalih četrdesetak (!) pesama, sami ili uz dobro odabrane goste: zagrebačkog gitaristu Davora Rodika (Plava trava zaborava), Bebi Dol, grupu devojaka Vrelo iz Rume (koja, srećom, nije „obogatila“ koncert bregovićevskim world-etno-šmetno pokličima, već tinejdžerskim šarmom (da ne kažem - seksipilom), još uvek savršeno adekvatnim za Instruktore i, naročito, harizmatičnog Bajagu koji, iz nekog razloga, izgleda bolje nego ikad), te dobro-jutro-džezere Nešu Petrovića i Marka Đorđevića.
S obzirom da su gotovo sve pesme sa prve četiri ploče bile, praktično, hitovi, a ni kasniji albumi nisu prošli bez dobro prihvaćenih numera, bilo je prostora – iako ovako veliki koncerti slabo trpe iole opskurne momente - za priličnu dozu slobode izbora. Našlo se, tako, mesta za fantastično izvođenje izvanredne Strah od vozova (Jahači magle – ’86), a album Od bižuterije do ćilibara (1997) nije, eto, bio zastupljen nijednom numerom.
Prava mera je pronađena i kada su u pitanju aranžmani; svežinu starim favoritima najviše su ubrizgavale klavijature Aleksandra Loknera. Žika Milenković je, kao comic relief, bio na visini zadatka.
Kvalitetan domaći pop rock mainstream-na-mainstream-način je, očigledno, moguć – bar utoliko što postoje Bajaga i Instruktori, Beogradska arena i publika da je napuni. Problem je u tome što je pitanje ima li ikoga, osim Bajage i Instruktora, da ga svira.
Komentari
-
anci (gost)
| 29.08.2009. 19.39.17
bila sam na koncertu koji je bio nezaboravan ali je vredelo
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.