Popboks - ALBUM JANUARA:<br>AMY WINEHOUSE - Back to Black [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 29.01.2007. 00:00

ALBUM JANUARA:
AMY WINEHOUSE

Back to Black

Dugo i željno očekivan povratak modernog R&B-a soulu, funku, rhythm & bluesu i jazzu. Muzička i tekstualna koherentnost albuma, kao i svest o tome šta želi i kako do toga da dođe, nameću Back to Black kao jedno od najprijatnijih iznenađenja 2006.

Jelena Maksimović

Ocena:
8
8/10



Kao što započinju mnoge romansirane biografije muzičara, inače potekle iz pera novinara i stručnjaka za publicitet, može da krene i priča o Amy Winehouse, novoj nadi britanskog soula i trenutno jednom od najupečatljivijih vokala na svetskoj sceni (zvuči kao crnkinja, ali je britanska Jevrejka).
U vreme kada su njene drugarice lepile postere tinejdž idola po zidovima svojih soba, Amy je studiozno slušala jazz ploče svog oca i učila da svira gitaru. Posvećenost i glas koji ne odaje njene mlade godine i najviše podseća na vremešnu Dinah Washington će omogućiti snimanje prvog albuma Frank (2003) u njenoj 19. godini.
Priče o momcima iz kraja, eksperimentisanju sa drogom i alkoholom, prozivanje sponzoruša (koje bi samo da postanu žene fudbalera) su joj doneli pozitivne kritike i nominaciju za Mercury.
Lagani jazz i komercijalni hip-hop/soul zvuk sa svežeg albuma Frank, Amy će zameniti punokrvnim rhythm & blueseom, slobodnim reggae uticajima, duvačkom sekcijom i živim bubnjem na sledećem izdanju pod nazivom Back to Black. Pomak ka zvuku ženskih grupa iz zlatne ere Motowna (The Supremes, The Shangri-Las...) očigledan. Naoružana debelim slojem crnog ajlajnera nalik kraljici Nefertiti, ruku prepunih tetovaža pin-up devojaka, mršava i oštra na jeziku, Amy je objedinila ulični jezik i preokupacije gradske omladine sa savršenom kombinacijom girl soula i ispovedne poezije.
AMY WINEHOUSE
Will You Still Love me Tommorrow? pitale su se The Shirelles 1960, aludirajući na strah da momci ne vole devojke koje ne čuvaju svoju čednost, dok danas Amy u prvom singlu You Know I’m No Good, bez okolišanje priznaje svom momku da mu nije bila verna. Ljubav sa nedostupnim muškarcem je tema Back to Black, gde pulsirajući klavir nagoveštava njegov skori odlazak i potpuni raspad koji zatim nastaje.
Slična situacija je i u mid tempo reggae numeri Just Friends. Sve ovo daje Amy za pravo da reminiscira u narednoj Love is a Losing Game, smirenijeg i lelujavog tona, savršenog zvučnog zida za letnje lenjo popodne. Već poletna Tears Dry on Their Own je potvrda da će sama uspeti da se nosi sa razočarenjem i bolom.
To je i tema u kojoj se vraća u Wake Up Alone, gde daje notu bezvremenosti i dostojanstva jednoj od svojih prolaznih romansa, jer 23 godine koliko ona ima danas nisu dovoljne za tu količinu iskustva i ženske mudrosti, posledicu ljubavnih uspona i padova, koju njena muzika nagoveštava.
Već izvesno vreme poznata u ostrvskoj štampi po skandalima izazvanim incidentima sa alkoholom, Amy Winehouse sklonost ekcesima deli sa Billy Holiday i isto tako sa slušaocem će podeliti svoje slabosti, tako što je prvo brutalno iskrena prema sebi i svojim neuspesima, a onda i prema svetu.
To je u mnogome razlikuje od koleginica - bledunjave Corrine Rae Baily, MS Dynamite sa kojom može da se nađe na liniji otvorenosti i urbanih tema, ali koja nema njene vokalne talente ili revizionističkog stila Joss Stone.
AMY WINEHOUSE
Iako su tekstovi na momente banalni u svom (pre)opuštenom odnosu prema konzumiranju alkohola (“They tried to make me go to rehab, but I said no, no, no” u Rehab) i droge (“If you smoke all my weed man, you got to pay the green man “ – Addicted), Amy Winehouse unosi stav i smelost u savremeni soul koji već izvesno vreme pati od prevelike zašećerenosti i izveštačene produkcije.
Njeni aranžmani su savršena mera old schoola i moderne produkcije, glas kao najjače oružje je dubok, samouveren, grub kad treba, potpomognut svilenkastim pratećim vokalima.
Amy odaje dužno poštovanje svim damama koje pevaju bluz, velikim učiteljicama kao što su Ella Fitzgerald, Sarah Vaughn ili Aretha Franklin, oslobođena društvenih stega i tradicionalnih predstava koje su važile za njih, uspevajući da bude istovremeno i zavodljiva i ranjiva, a da nigde ne izgubi svoj ponos i slobodu, što znači da je pažljivo pratila na času.
Audio:
Video:


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.