Popboks - GILE & JOVEC – Električni orgazam - Spontana praksa bezobrazluka [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Intervju · 09.02.2007. 00:00 · 1

GILE & JOVEC – Električni orgazam

Spontana praksa bezobrazluka

Sve se odigralo preko noći. Odjednom smo postali zvezde. Energijom i spontanošću izazvali smo nešto čemu se nismo nadali. Osećali smo otprilike da je ceo svet naš i da sve možemo

Nebojša Marić

Goran Tarlać

Jovecova kafana Dunja, neposredno pred novinarsku promociju albuma Breskve u teškom sirupu vol.1, koji donosi rane snimke benda, pokazala se kao odlično mesto za prizivanje duhova grupe Električni Orgazam iz najranijeg perioda. Razgovor sa Srđanom Gojkovićem Giletom i Ljubomirom Jovanovićem, dvojicom članova prve postave benda, o počecima kultne grupe, nije išao toliko za srećnim vremenom, koliko je pokušao da osvetli energiju i spontanost koje su u jednom trenutku uspele da načine preokret.
Gile i Jovec (bili) su izuzetan tandem, a kroz razgovor je neretko provejavala intimna, ljudska nota.
Zato ovaj intervju sadrži mnoštvo detalja... ali, treba krenuti od početka, što u slučaju Električnog Orgazma znači – od kafane.
POPBOKS: Oficijelna biografija Električnog Orgazma navodi da je bend osnovan polovinom januara 1980. u beogradskoj kafani Mornar, nakon koncerta grupe Leb i Sol u Domu sindikata. Da li ste se okupili u Mornaru baš sa ciljem da napravite grupu?
Jovec: Vidim da postoji prilična sumnja i rezerva prema toj priči, ali ona je od prvog do poslednjeg slova tačna. Gile i ja smo u to vreme već svirali zajedno. S druge strane, Ljubu Đukića znam još iz osnovne škole. Jednostavno, mi smo se družili i išli zajedno na koncerte. Slušali smo novotalasnu i punk muziku, koja tada kod nas još nije pustila korenje.
Tog dana bili smo na koncertu grupe Leb i Sol. Koncert je bio super, ali to nama, koji smo slušali to što smo slušali, s nabujalom tinejdžerskom energijom, jednostavno nije bilo dovoljno. Hteli smo nešto drugo i posle koncerta smo otišli u Mornar.
Mislim da nas je bilo trojica (Gile, Đukić, Jovec), možda je bio još neko... Bila je, za to vreme jedna uobičajena situacija – nema konobara. Tako je nastala pesma, i bend. Nismo se okupili da bismo napravili bend. Postojalo je samo zajedničko interesovanje. Svi smo nešto svirali i moglo je eventualno da se predvidi da će se nešto desiti, ali te večeri sve je bilo potpuno spontano.
GILE & JOVEC – Električni orgazam
Šta si ti tada slušao? Punk?
Jovec: Tih godina da. Prvi nalet punka – Pistolsi, The Clash –tada je već prošao. U to vreme već su postojale grupe koje ne dolaze direktno iz punka – Stranglersi, Talking Headsi, XTC. Imao sam 15 godina kada sam gledao Deep Purple u Pioniru i Stonese u Zagrebu. Te stvari sam već bio prošao.
Ko je prvi izgovorio električni orgazam?
Gile: Ja. To je bilo prvo što mi je palo na pamet. Nije bilo nikakvog predumišljaja. Sve je bilo u neobaveznoj formi kao što je Jovec ispričao. Bend je u tom trenutku bio zamišljen kao totalno zezanje koje će da se desi samo jednom i nikad više, kao predgrupa Hipnotisanog Pileta. U stvari, mislili smo i da se prijavimo na POK (Palilulska olimpijada kulture – op.a).
Kako biste napravili ad hoc bend?
Gile: Da, bend koji bi imao jednokratnu do dvokratnu upotrebu. Mislili smo da će to biti dve-tri svirke, i kraj. Kao, Jovec svira bubnjeve, a ja gitaru. Znači, po pitanju tog benda nismo imali ozbiljnih ambicija. Imali smo ambicija po pitanju bavljenja muzikom, ali ne i po pitanju Električnog Orgazma.
Kako je Orgazam prerastao Hipnotisano Pile?
G: Odmah posle koncerta Orgazma, koji je bio predgrupa Piletu, nastao je delirijum u publici. Nakon četiri-pet pesama Pileta, pola sale je izašlo. Nije bilo potrebe da se objavi da Pile više ne postoji.
Šta je sviralo Hipnotisano Pile?
G: Pile je sviralo melodičan, jednostavan hard rock. Nije to bilo loše, to su bile pesme Bojana Banovića, koji je posle napravio grupu Petar i Zli Vuci s još nekim članovima grupe Hipnotisano Pile. Kažem, to nije bilo loše, ali u tom trenutku situacija je bila zaoštrena – ili si deo punka i new wavea, ili si stara škola.
Kada si se ošišao? Da li si imao kratku kosu onda u Mornaru?
G: Ne, tada sam još imao dugu kosu. Prva fotka Orgazma snimljena je na mom rođendanu. Tada još nismo imali nijednu probu. Druga je snimljena u Hali Pionir dok na audiciji čekamo svoj red...
J: Tu se još nisam ošišao.
G: Nisam ni ja.
Audicija za šta?
G: To je bila audicija za Palilulsku olimpijadu kulture. Tada nisu postojali demo snimci. Bio je žiri i bendovi su svirali pred tim ljudima uživo pet do deset minuta. Mislim da je u žiriju tada bio i Zlatko Manojlović...
Ja sam se ošišao posle koncerta Rutsa u Beogradu, kao i Milan Mladenović. Sećam se, sreli smo se odmah sutradan kod Konja, ošišani na dva milimetra. Toliko je taj koncert bio bitan članovima Šarla i Orgazma.
GILE & JOVEC – Električni orgazam
Šta se dogodilo na toj Palilulskoj olimpijadi?
G: Desilo se da smo izašli i da je bila neka kršina od ozvučenja. Počeli smo da sviramo i valjda smo na drugoj pesmi ukapirali da iz toga ne može da ispadne ništa dobro. I, kao bezobrazni i drčni klinci, prekinuli smo nastup i sišli s bine.
Da niste bili punk bend, da li biste to uradili?
G: Verovatno ne, ta praksa bezobrazluka počela je od punk rocka.
A festival Subotica ’80. - da li je i to bio smišljen skandal?
G: Subotica je bila spontana praksa bezobrazluka (naprasni smeh za stolom).
J: Ima neke sličnosti između Subotice i Palilulske olimpijade kulture, s tim što je jedno bilo samo na nivou omladine Palilule, a drugo na nivou svih omladinskih organizacija kakve su postojale u to vreme. U Subotici se prvo raspao komplet bubnjeva...
G: ... ali to je bio samo deo svega što se desilo. Naime, nama je reč festival budila asocijaciju na Splitski festival. Mislio sam da će tu svirati staromodne rock grupe. Kada smo stigli i ušli u halu, videli smo veliku binu s nivoima, sve kao za splitski, imala je neke lampice...
J: ...kao za vašar...
G: Da, baš tako, kičerica. U stvari, bila je pravljena za TV snimanje, zato je bilo više nivoa. Kad smo izlazili na binu, rekli su nam, kao što su rekli svakom bendu, da je bina trošna i da se ne krećemo mnogo po njoj. Meni to kao da je značilo da treba da uradim upravo suprotno (opet dečje kikotanje). Počeli smo da skačemo po nivoima i bina je pod nama počela da se ruši. Jedna činela je pala u neke sijalice i izazvala kurcšlus.
Mimo elementa pankoidne naelektrisanosti, koliko je to bilo vaše samopouzdanje?
G: (smeh) Maksimalno.
J: Stvar je u tome što smo s tom pričom, energijom i spontanošću izazvali nešto čemu se nismo nadali. Osećali smo, otprilike, da je ceo svet naš i da sve možemo.
G: Sve se odigralo preko noći. Odjednom smo postali zvezde.
Šta je u tadašnjem medijskom i muzičkom pojmovniku značilo biti zvezda?
G: Značilo je da te svi hvale, i oni koji su te do juče pljuvali u okviru nekog drugog benda. Postojali su kuloarski krugovi koji su pisali o muzici – časopisi Vidici, Polet iz Zagreba, Džuboks... To je bila infrastruktura rock ‘n’ rolla. Mi smo za njih odmah postali budućnost te muzike u Srbiji. To se dogodilo preko noći, odmah sutradan.
Možeš li ekskluzivno za čitaoce Popboksa da otkriješ koji je bio ishod fudbalske utakmice odigrane negde u pet ujutru u Subotici između Orgazma i Haustora?
G: Nije to baš bilo podeljeno po bendovima...
J: ...više je bilo Beograd – Zagreb.
G: Ali ne sećam se, bili smo puni poroka...
J: Ja se sećam jednog podatka. Utakmica je odigrana u šest ujutru, a Gile je dao bar jedan autogol, što je bitno uticalo na rezultat.
G: Stvarno nikad nisam bio neki sportista (smeh).
GILE & JOVEC – Električni orgazam
Kada je prvi put pomenuto snimanje albuma?
J: To je bilo već prilično aktuelno jer su Enco Lesić (snimatelj i producent, vlasnik tada važnog i popularnog beogradskog studija Druga maca – op.a.) sa Paket aranžmanom, a onda i Siniša Škarica iz zagrebačkog Jugotona pravovremeno reagovali na to što se desilo. To je na neki način bilo izvesno.
G: Do tada su nas već odbile dve kuće. U stvari, odbili su nas u RTV Ljubljana. To je bilo nakon Paket aranžmana. Sećam se da sam im poslao naše snimke s tog albuma i da su mi poslali odgovor kako je to neoriginalno i nezanimljivo i kako moramo još malo da poradimo na materijalu. Druga kuća bila je PGP, koji je hteo da promenimo ime i pravio nam je probleme s tekstovima, posebno zbog Krokodila i Neba.
J: Evo jedne male pikanterije. Njihov glavni pregovarač bio je Oliver Mandić.
G: Da, on je, koliko znam, tada bio u svojstvu saradnika. Što se tiče Paket aranžmana, to je bio nužni kompromis tri benda; niko od ta tri benda nije želeo da snima Paket aranžman. Mi smo to, na neki način, morali.
Kompromis koji je nametnuo Jugoton?
G: Tako je. Nekada je bila priča da bend prvo izda nekoliko singlova, pa da se vidi kako će da prođe na tržištu. A sada, pošto su se pojavila tri benda, onda su verovatno mislili – hajde da ih spakujemo na jedan album.
J: Enco je odigrao bitnu ulogu u konstrukciji cele priče.
G: Pre svega iz ličnih interesa, da bi prodao snimke Idola, koje je napravio pošto su Idoli prvi ušli u studio. Tada se još nije znalo da će biti Paket aranžmana.
Nedugo zatim pojavila se recenzija vašeg debija u New Musical Espressu, časopisu koji je tada beležio svoje zlatno doba. Kako je došlo do toga?
G: Ja sam bio u Londonu, pročitao sam gde je redakcija, poneo sam par ploča i ostavio portiru. Mislim da su bili prevedeni tekstovi i sitne biografije. Ostavio sam to bez nekih očekivanja. Posle mesec dana pojavila se recenzija, koju je napisao Chris Bonn, tada prilično ugledan britanski novinar.
J: To je tada bila mnogo veća stvar nego da imaš spot na MTV-u.
G: Samo što smo mi kapirali da je to sasvim normalno. Isto kao što bi nam tada bilo normalno da nas je neko pozvao na svetsku turneju s ugovorenim nastupima za sledećih šest godina. Tolika je euforija bila u našim glavama.
Negde sam pročitao kako si iz Londona doneo prvu punk ploču u Beograd.
G: Ne znam da li je bila prva. Kupio sam Never Mind The Bollocks... čim se, nakon raznoraznih peripetija, pojavila. U svakom slučaju, to je bila jedna od prvih ploča Sex Pistolsa u Beogradu.
U intervjuu za Džuboks iz ’81. kažeš da je koncert Talking Headsa bio preloman za tebe. Na koji si njihov koncert mislio i na šta si tačno mislio?
G: Gledao sam ih posle Fear of Music (‘79) sa Ljubom u Londonu. Na tom koncertu video sam budućnost rock ‘n’ rolla, barem kako je ona izgledala u tom trenutku. To se poklopilo s mojim uzrastom, imao sam 18-19 godina, što je period u životu kada si fasciniran nekim novim stvarima, a zaista se nešto novo i veliko dešavalo na svetskoj muzičkoj sceni. U tom trenutku poklopili su se svi elementi koji su me, da tako kažem, ispalili u stratosferu.
J: Mi nismo imali na koji koncert nekog domaćeg benda da odemo. Jedino što su Pankrti svirali u maloj sali SKC-a.
G: Bio je i Buldožer na Filološkom fakultetu...
J: Da, ali to je bilo dosta pre tih par godina.
G: Koncert Rutsa u Pinkiju bio je važan za nas. To je bilo najbliže punku što sam ja u toj prvoj fazi video.
J: Pinki nije bio ispunjen, bilo je između 1.000 i 2.000 ljudi. Pre početka koncerta vidiš neke upadljive likove koji šetaju – naravno, to su bili članovi benda. Koncert je bio odličan.
GILE & JOVEC – Električni orgazam
Kako Banana i Švaba, današnji članovi koji tada nisu bili deo benda, gledaju na to punk nasleđe grupe?
G: Oni nikada nisu bili punk i new wave, i oni to verovatno nikada nisu voleli. Ne verujem da danas imaju neke aspiracije što se tiče tog perioda. Sećam se da smo mi u jednom trenutku, kad je Marina odlazila, razmatrali kombinaciju da Švaba bude basista, ali smo onda ukapirali da on pripada staroj gardi muzičara i da se ne bi baš uklopio u priču; nikad se ne bi ošišao (smeh).
A kako ti se čini danas, kada sviraju upravo te pesme?
G: Sada im je zabavno, pošto smo napravili nove verzije tih pesama. Mi se ne trudimo da to sada sviramo kao repliku onoga kako smo to nekada svirali. I da se trudimo, ne bismo uspeli u tome. Postavili smo se kao da su to neke nove stvari koje sada radimo.
Jovec, kako si otišao iz benda?
J: Hm... Ploča Lišće prekriva Lisabon, za koju mislim da je antologijska na ovim prostorima, označila je kraj jedne priče... bez neke naše težnje. To je bila potpuno neshvaćena ploča. Jednostavno, ta priča, sve ovo o čemu smo razgovarali dosad, posle toga je počelo da nestaje. Očekivalo se da će ta ploča da materijalizuje svu našu uloženu energiju...
To je bilo vreme kada su se raspadale najvažnije beogradske grupe?
G: Da, Šarlo se već raspao, Idoli nešto kasnije. Novi talas je već umro negde ‘82. Bilo je pitanje da li neki bendovi mogu da opstanu, što je bilo vezano za prelazak na tradicionalniju muzičku formu.
J: Nisam više imao ni energije ni entuzijazama, a nisam baš ni bio siguran šta treba dalje.
G: Generalno, ploča Lišće... nije bila prihvaćena kako treba, kako smo mi očekivali. Razočaranje u bendu bilo je veliko i prva postava se nikada nije oporavila od toga.
Čime si se bavio nakon odlaska iz grupe?
J: Tu postoje tri bitne stvari – jedno je angažovanje na filmu, što kao tehničar, što kao kompozitor namenske muzike za predstave i reklame. Druga linija je rad u pozorištu, kao tonac i kao inspicijent. I treća stvar je rad s mladim bendovima – Kazna za Uši, Presing, Babe.
Gile, kako će izgledati koncert u Domu omladine?
G: Biće veći broj pesama na repertoaru iz novotalasnog perioda. Sviraćemo skoro ceo prvi album. Mislim da ne sviramo samo jednu stvar – Voda u moru. Na moje veliko zadovoljstvo, sviramo i pesmu Električni orgazam.  Tom pesmom ćemo početi koncert, pošto već dve godine pokušavam da nagovorim Ljubu da je vratimo na repertoar. Sada smo je malo adaptirali.
Dosta smo tumbali repertoar na dosadašnjim svirkama i ispalo je da će prvi deo biti uglavnom new wave, drugi Distorzija i na kraju će ići mešano – malo rana faza, malo hitovi.
GILE & JOVEC – Električni orgazam
Da li će se pojaviti Marina?
G: Ne, naša prva basistkinja sprečena je zbog poslovnih obaveza. Postojala je ideja da na dve-tri pesme izađu Jovec i Marina, ali ne umesto Banane i Švabe, kao prva postava, nego svi zajedno. To bi bilo zanimljivo – bend s dva basa i tri električne gitare.
Iz originalne postave tu smo Jovec, Ljuba i ja, tri čoveka koja su zapravo i napravila Električni Orgazam.
Da li će možda vraćanje ovim pesmama uticati na nove pesme Orgazma?
G: Sledeći album Orgazma već je u celini iskomponovan. Znači, neće nešto bitno uticati. Pesme su u završnom stadijumu, fali poneki tekst, ali sve je uglavnom već snimljeno i izaći će na jesen.
U principu ne volim da se vraćam nazad. Mogao bih takvu muziku da komponujem namenski, ali ne kao novi album Orgazma.
Kako publika reaguje na nastupima?
G: Meni je zanimljivo što ima ljudi koji uopšte ne znaju te stvari. Bend postoji toliko godina i različite generacije su čule različite pesme. U principu, uvek se dešava da nam posle koncerta priđu ljudi i pitaju nas zašto nismo svirali neke druge stvari. Posle toliko vremena i pesama naravno da repertoar nikada ne može da udovolji svima.
J: U Novom Sadu je bilo zanimljivo, primetio sam da su posetioci počeli da dovode svoju decu.
Gileta polivali pivom i on napustio koncert...
G: Istina je. To je uvek zagarantovan način da ću prekinuti nastup...
Od kada to ne podnosiš?
G: Ne podnosim od početka, iz punk perioda, kada su nas polivali pivom i pljuvali. Samo što sam to tada rešavao tučom. Umesto da se tučem, sada jednostavno siđem s bine.
Šta je najviše uticalo na česte promene u zvuku i estetici benda: različite postave, ti kao autor, pravci koji su dominirali na sceni generalno, ili nešto treće?
G: Ja jesam bio glavni autor, ali sve se to spontano dešavalo. Nikada nije bilo iskalkulisano. Ja najčešće imam početnu ideju, ali to ne znači da je definisano u kom smeru će ona ići. I okolnosti su me naučile da tako kapiram život. Početak benda je bio takav – mislio sam da će Hipnotisano Pile biti moj glavni bend i da ću biti bubnjar. Da sam ostao u tom uverenju, ne bismo radili ovaj intervju danas. Naučio sam da osluškujem šta se dešava i ako me nešto odvuče od prvobitne ideje, sigurno ću pratiti taj instinkt.
Da li ima nešto novo kada je u pitanju tvoj kantautorski rad?
G: Radim na svom drugom akustičnom solo albumu. Imam već četiri-pet snimljenih pesama. To će biti još svedenije od onog albuma, najverovatnije. Tamo je bilo i udaraljki i bubnjeva. Ovo što sada radim je smišljeno kao dve akustične gitare i kontrabas.
Koliko danas po medijima ima mitomanije i preterivanja u sećanjima na to vreme?
G: Većina tih komentara je preterivanje. Ljudi zaboravljaju sve negativne stvari. Što se tiče benda, ima i negativnih komentara.
Koji je najčešći negativni komentar koji čuješ?
G: Ne znam... verovatno to da smo dosadni, matori i istrošeni, uobičajeni komentari za bend koji postoji duže od tri godine.
GILE & JOVEC – Električni orgazam
A ’80/81, da li je tada bilo negativnih komentara?
G: Ne, tada su nas apsolutno svi hvalili, sve do Les Shansonnes Populaires. Prve dve godine bilo je negativnih kritika, ali su ti ljudi smatrani budalama.
J: Čak je i u Politici Ekspres bila pozitivna kritika našeg koncerta, što je bilo nepojmljivo.
Nakon kog albuma ste mogli da počnete da živite od muzike?
G: Tek od Distorzije. U početku smo dobijali pare samo za putne troškove i ponegde za džeparac. U to vreme to su mogli Idoli i Film, Orgazam i Šarlo ne.
Gde ste održali prvu turneju?
G: Poljska, tri-četiri koncerta...
J: Dve nedelje pre ratnog stanja.
Kakva je današnja tržišna pozicija benda? Kakva je posećenost vaših koncerata?
G: Mi smo prešli na klupske svirke, 300-700 ljudi, što ranije nismo radili. Dok se Ljuba nije vratio, mi smo se deset godina pre toga držali principa da sviramo samo veće svirke, gde je ozbiljna lova. Posle deset godina došao sam do zaključka da je to totalno besmisleno i da bend mora da svira i da radi. Tako sam se vratio na poziciju sličnu onoj na početku – ja nisam ovo ni počeo da radim da bih zaradio novac.
Ti si danas i menadžer benda?
G: Da, od prošle Nove godine. Pre toga smo radili s različitim ljudima i uglavnom su iskustva bila loša.
Kada planirate objavljivanje novog albuma i da li će izdavač biti Mascom?
G: Album će verovatno izaći na jesen, a što se tiče izdavača, zadovoljan sam trenutnom saradnjom s Mascomom. Nemamo nikakav ugovor, ali kako sada stoje stvari, kada bismo sutra snimali, to bi bilo za njih. Ne znam šta će biti u budućnosti, ali iskustvo me je naučilo da se stvari menjaju uvek nagore.


Komentari

  • Gravatar for dejan
    dejan (gost) | 02.03.2010. 01.52.35
    Ako ne izdate još jedno desetak albuma biću straaaašno ljut... Pa ko će da stvara i svira naš rok ako ne vi? Bog čuva orgazam...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Od istog autora