Mesto: Pogon Doma omladine Beograda
Vreme: Petak, 9. februar 2007.
Produkcija: DOB
Kampanja koja je najavljivala koncertnu promociju najnovijeg izdanja
Električnog Orgazma, albuma/kompilacije
Breskve u teškom sirupu vol.1, isplatila se. Tako haotična gužva na koncertu jednog od najstarijih srpskih bendova se ne pamti odavno. A krotki siže najave je bio jasan – osvrt na novotalasni period benda, posezanje za lakim komadima odavno uvaljanim u naftalin, preživeli ostatak originalne postave iz pomenutog perioda kao gosti na bini i, konačno, poslednji put izvođenje tih pesama uživo. Međutim...
Da su se, kao na koncertu u Novom Sadu par dana ranije, držali kursa originalne ideje i napravili kraću, ali puno eksplozivniju svirku, odsvirali Breskve... sa ostatkom materijala iz tog perioda (Električni orgazam, Konobar, Vi, Umetnici..), i poslali priču u legendu, ovo bi definitivno bio koncert za pamćenje koji bi u potpunosti opravdao svu medijsku pompu koja je pratila događaj. I opravdao sav taj konglomerat sveprisutnih lokalnih mediokriteta, preživelih aktera iz perioda novog talasa i nekih novih klinaca na jednom mestu.
Takva ideja imala bi, dalje, mnogo širu analitičku dimenziju, odličnu priliku za paralelu kako su pomenute stvari zvučale nekad, a kako zvuče sad. Kvalitetno upotrebljena nostalgija, jednom rečju. Nešto do čega gotovo svaki svetski priznat i ozbiljan bend, a pri tome (kao Orgazam) vrlo aktivan, drži i podrazumeva kao obaveznu lekciju. Dokaz da neke stvari vreme, jednostavno, ne može da pregazi.
Ovako, šireći na pomenutom koncertu, postepeno repertoar na sve segmente svoje karijere (Ja sam težak kao konj ili Kapetan Esid, Kako bubanj kaže, Hajde, bejbe, Spojimo se sad...), Orgazam je odsvirao tek jedan od svojih tipičnih, samo malo bolje usviranih koncerata. I ovog puta za njih, makar u Beogradu, pred većim brojem ljudi.
Da se ne lažemo, Giletov bend je imao i svojih boljih dana. Jedan od naših poznatih muzičkih kritičara u svojoj analizi aktuelne srpske scene od pre nekoliko godina, sasvim je objektivno ukazao na njihovu stvaralačku eroziju tokom protekle decenije, koja je sa opštim stanjem stvari u zemlji, neumitno odvela u degradaciju, spuštanje na nivo koji bendu koji je bio jedan od temelja modernog srpskog rock zvuka, nikako ne priliči. Potreba grupe da se zadovoljava svirkama u nepreglednim, sablasnim pustarama poput recimo, Srebrenice ili Drvara, u kojima postoji sve samo ne život, čisti je prilog dokaza degradacije kojoj su izloženi.
Činjenica je opet, da je Orgazam uvek imao brojniju i zahvalniju publiku u Zagrebu nego u Beogradu, te da i dan danas mnogo bolje prolaze na svirkama po (zapadnim) gradovima bivše države, nego u svom gradu. Što na neki način dodatno poražava na lokalnom nivou.
Sve u svemu, Električni Orgazam je ipak zaslužio ovakav koncert u Beogradu. Makar iz dužnog poštovanja prema bendu, što su istrajali svih ovih godina, što i dalje postoje. Nećemo sada sitničariti oko toga kako danas zvuče, jer za razliku od mnogih mediokriteta iz nekog prošlog vremena koji i dan danas zloupotrebljavaju staru slavu, oni ipak, z-v-u-č-e. Rade, stvaraju i sviraju, traju. Zbog toga, kapa im dole. Ali uz opasku da bi zadržavanje na repertoaru iz perioda (oko) novog talasa, makar u slučaju ovog koncerta, pomenuta svirka imala puno dugotrajniji i veći efekat.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.