Mostarski Vuneny su sa nestrpljenjem čekani u Beogradu, malobrojni koji su imali prilike da čuju njihova izdanja znaju da je reč o bendu koji je veoma važan u našem susedstvu, dok beogradski bend Shiroko radi već nekoliko godina, čekajući svoju priliku
Osim načina transkripcije svojih imena, zajedničko za ova dva benda je i zvuk koji odiše ambicioznošću, ozbiljnošću koji ide to tačke na kojoj bismo ipak poželeli malo ironije. Dve viđenja modernosti: Shiroko kao moderan gitarski pop bend koji pokušava da uvede obrazac kakav još nije mnogo zastupljen kod nas, dok Vuneny odlaze daleko u onome što rade, do eksperimenta i kombinovanja različitih formi.
Shiroko su otvorili koncert setom koji je trajao oko sat vremena. Psihodelična atmosfera koja je stvorena već na početku se nastavila do kraja. Tempo u kojem sviraju nikad nije suviše brz, već je spor i razvučen. Nadgradnju predstavljaju gitaristi i sintisajzer sa izefektiranim zvucima, doprinoseći da konačan rezultat zvuči u dobroj meri kao elektro-pop. Osim kontemplativne zvučne atmosfere, bend pokazuje dovoljno pop sklonosti tako da se ništa ne gubi na komunikativnosti. Tehnički, ono što sviraju je dovedeno do savršenstva, ali ipak čini se da je previše razmišljanja o konačnom proizvodu donekle omelo kreativnu spontanost i strast.
Inače, ovaj bend poseduje dovoljno komercijalnog potencijala unutar svog žanra kakav je potreban da bi se zakrpila rupa koju je ostavila grupa
Negative. Štaviše, Shiroko su i kreativniji i muzički zanimljiviji od njih, i bilo bi sasvim fer da dobiju svoje mesto među istaknutim mejnstrim bendovima. Sa estetske strane tu već pripadaju, ostalo je pitanje marketinga.
Oko jedan posle ponoći na binu su izašli i
Vuneny. To nije omelo publiku rešenu da ostane do kraja, a Vuneny nisu hteli da završe dok ne ispucaju sve atome svoje snage. Ovo je takođe bio nastup konzistentnom tempu i atmosferi, ali prilično drugačiji. Vuneny su takođe usmereni na uspostavljanje atmosfere. Njihova je agresivnija i više plesna, mešajući matrice, sintisajzer sa teškim gitarama u dugim repetitativnim temama.
Kod nas su se u poslednjih nekoliko godina, a i duže, istakli bendovi koji sviraju instrumentalnu muziku, poput
Neočekivane Sile ili
Popečitelja, kroz dinamičnost koja poziva na akciju i ples i
ne opterećuje mozak, bivajući istovremeno manje bezlična nego tehno. Vuneny su upravo jedni od takvih – oni pokreću, ali zvuče svežije nego bila šta što smo čuli odavde ili od naših suseda. Troje ljudi na bini, uz upotrebu gitara, različitih perkusija i priličnog broja sprava za pravljenje elektronskog zvuka, retko kad mogu da stvore toliko zvukova istovremeno. Psihodelično, energično, pretenciozno, snažno, postojano su kategorije u kome bi se opisala ukratko njihova muzika.
Ovo ipak ne zvuči toliko eksperimentalno kao što se čini na prvi pogled: Vuneny samo kombinuju već postojeće elemente koji i dalje čuvaju svoju prepoznatljivost unutar sinteze. U zavisnosti od pesme izviruju različiti žanrovi, metal, techno, dub ili etno, u atmosferi koja je istovremeno teška, frenetična i na ivici transa. Nije potrebno uložiti mnogo truda za recepciju njihovog zvuka, on se sam svojom silinom nameće i ne čeka na nas, funkcioniše na primalnom nivou tako da ostaje da mu se predamo u dugoj seansi isterivanja đavola.
Vremenom, sa dužinom i uz uporno naglašavanje ponavljajućih deonica, njihovo dejstvo na psihu počinje da biva sve jače. Zanimljive su i retke vokalne deonice, koje obično ponavljaju jednu frazu, mehanički poput mašine za semplovanje, konsekventno upotrebljavajući ponavljanje kao svoje omiljeno sredstvo. Vuneny ne zvuče poput mašina, oni jesu mašine. Neumorni Vuneny su nas vozili svojom paklenom mašinerijom sve do tri sata ujutru, i uspeli su da zadrže publiku u klubu, što po sebi predstavlja uspeh.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.