Pitanje života ili smrti: da li su Iron Maiden najveći cock-rock bend na svetu? Odgovor? Naravno da jesu: četvorica gitarista u helankama koji ritualno barataju svojim alatkama u dobro uvežbanom zanosu, kao i tenk veličine obdaništa u ulozi glavnog scenskog rekvizita ne ostavljaju mnogo mesta sumnji
Mesto: Beogradski sajam
Vreme: Sreda, 14. mart 2007.
Produkcija: Avalon
O istom trošku valja i dodati da su Iron Maiden jedan od retkih velikih bendova „stare ere“ koji su uspeli da očuvaju i popularnost i relevantnost u novom milenijumu. Ni bespomoćno staromodni kao Deep Purple, ni beskičmenjački dezidentifikovani kao Metallica, Iron Maiden su primer vanredne doslednosti sopstvenom muzičkom izrazu. Nije to neka velika umetnost, da se razumemo, ali zdravo evoluiranje zvuka sa jedne i neuobičajeno visok integritet u poslovnom smislu s druge strane, kao zbir daju bend sasvim nezainteresovan za kompromise, umetničke ili biznis prirode. Sada je ovo neka vrsta porodične komune u kojoj su pomaganje prijateljima i familiji važniji od beskonačnog uvećanja bankovnog računa. Drugim rečima, voleli – ne voleli Iron Maiden, lepo je videti bend koji nije očigledno motivisan samo pohlepom.
Poslednji beogradski koncert ovog benda održan je u hali Pionir, 1986. godine, u vreme kada su Iron Maiden dokazivali koliko su drugačiji od svih bendova svoje generacije. Dvadeset i jednu godnu kasnije, pred punom Halom 1 Beogradskog sajma (gde je bend već nastupao 1984.), svirao je bend koji je naprosto unikatan. Izuzetno uticajni, na vrhuncu svoje globalne popularnosti, Iron Maiden su bend koji na svoje koncerte dolazi avionom, vodeći čitave porodice sa sobom, dokazujući da istrajnost i verovanje u sebe mogu da znače da se trideset godina kasnije i dalje može raditi posao koji voliš, pod sopstvenim uslovima.
Porodična komponenta se, na žalost prelila i malo dalje nego što je prijatno, pa je za zagrevanje poslužila grupa ćerke osnivača Iron Maiden, basiste Stevea Harrisa. Lauren Harris je simpatično devojče naučenih scenskih pokreta i prosečnih vokalnih mogućnosti, praćena ne naročito inspirisanom najamničkom ekipom. Voleo bih da ovde povučem paralelu sa Kelly Osbourne ili Avril Lavigne i završim sa tim, ali na žalost, Lauren je gora od toga. Njen bledunjavi power pop najviše podseća na nekakvu podmlađenu verziju Pat Benatar i samo najpijaniji i najfanatičniji članovi publike su reagovali sa entuzijazmom na njene generičke najave i bezvezne pesmice.
Jedna dobra stvar u vezi nastupa najvećih bendova na svetu je to što stvari ipak počinju na vreme. Tačno u devet časova, tata Steve i njegovih pet saboraca udaraju u Different World, pesmu koja otvara poslednji album, na više načina najrizičniju ploču koju je bend uradio u poslednjih deset godina. Dugačke pesme i kompleksni aranžmani na ovom albumu prava su antiteza telemarketing strategiji drugih sličnih bendova u potrazi za hit-singlom. Turneja na kojoj je sviran čitav album je naišla na različite reakcije, ali bend je ostao dosledan svojoj ideji da predstavlja ploču kao integralan umetnički rad.
„Pošto u Beogradu nismo svirali 21 godinu“, veli Brus Dikinson, najvažniji od svih frontmena u istoriji ovog benda - „sviraćemo i neke stare stvari“. Set lista sadrži svega pet novih pesama koje se uživo pokazuju kao sasvim primereno hitoidne uprkos ambicioznijim formama. Ostatak čine hitovi koji u publici (oko 20.000 ljudi) proizvode pravi pokolj. Vazdušne gitare, surovi headbanging, boksovanje nevidljivog neprijatelja, hiljade grla koje urlaju refrene ikoničke važnosti - Iron Maiden potvrđuju da su i dalje jedan od najvažnijih srpskih bendova ikad.
Nije ovo bend koji se oslanja na efekte, iako im je bina natrpana smešnim rekvizitima i lutkama. Nije ovo bend koji hvata na kompjuterski preciznu svirku, i nikad nije ni bio. Umesto toga tu je dosta smrdljivog znoja i entuzijazma, naročito u Brucea Dickinsona koji u četrdesetdevetoj godini sprintuje po bini i pentra se po reflektorskim konstrukcijama do vrtoglavih visina, pokazujući da sportski život ipak čini razliku. Njegovo pevanje je, kao i obično uživo, daleko ispod prihvatljivog nivoa, ali njegova ličnost je ono što ga čini najboljim metal frontmenom u poslu. Kada diriguje horom od dvadeset hiljada razularenih fanova ili kada priča naučene pričice tako da zvuče kao da su mu spontano upravo sad pale na pamet (kontrolor letenja u Beogradu ga je naterao da obeća izvođenje Wrathchild pre nego što mu je dopustio sletanje, yeah right), onda shvatate zašto je koncert Iron Maiden, čak i kada je umiven, kraćušan i predvidiv, još uvek neka vrsta porodične svetkovine.
S druge strane, Sajam je trebalo srušiti još odavno. Nepristojno loš zvuk, kao posledica akustike dvorane, kao i neprimerena topografija sale za ovoliko ljudi su mnogima umanjili užitak u koncertu.
Na kraju, da potvrdimo: Iron Maiden jesu najveći cock-rock bend na svetu. Ali pristojan, lepo vaspitan i nadasve dobronameran. Ustao bih mu u autobusu ako bi me pitao. Da se ostale kolege na njih ugledaju, svet bi bio lepše mesto.
Komentari
-
Roman (gost)
| 16.06.2008. 00.03.19
Iron Maiden nije rock nego heavy metal bend.
-
Marijana*METALLICA* (gost)
| 03.08.2008. 20.21.26
iron maiden je veoma dobra grupa,a narocito pesme kao sto su fear of the dark i hallowed by the name.
-
Trooper (gost)
| 06.09.2008. 10.53.26
slazem se sa Roman-om
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.