Posle 40 miliona prodatih albuma, četiri godine zamlaćivanja sa solo projektima, tetoviranjem, planovima za otvaranje kazina i Playboyevim zečicama, užasne saradnje sa Jay Z-jem i šokantne najave da će rap otići u anale, nije ni čudo što su Linkin Park postali nosioci jednog od najočekivanijih mainstream rock izdanja tekuće godine
Kalifornijski bogataši su svojim prvencem Hybrid Theory (2000) redefinisali tada prilično učmalu nu-metal scenu i za određeno vreme prolongirali njen potpuni krah.
Iako su
zlobnici u to vreme govorili da su momci izabrali ime samo da bi na policama u CD šopovima stajali blizu tada prilično popularnih Limp Bizkita, činjenica je da su
Linkin Park svojim himničnim refrenima, kombinacijom čvrstih rifova i hip hop beatova i netipičnim vokalnim dopunjavanjima uveli svežinu u žanr koji je godinama u javnosti menjao predstavu o metalu, mada od retko kog metalca zaista bio smatran njegovim sastavnim delom.
Naslednik Meteora (2003) je nastavio trend i doneo im uspeh u stilu samog naziva, iako nije dostigao kreativnu lestvicu debija. I onda zatišje... Bilo je jedino pitanje da li pred buru ili ambis.
Neke stvari su ukazivale da bi posle svih tih silnih najava totalnog obrta u stilu moglo doći i do pozitivne promene. Uloga lidera Mikea Shinodea je trebala biti svedena na minimum, što je za mnoge bio plus veliki koliko i Petronas Tower. Svi su pomislili da se dovoljno iživeo u svom hip-hop projektu
Fort Minor, mada je činjenica da će koproducirati album bila alarmantna, iako se znalo da će taj posao deliti sa jednim Rickom Rubinom.
Lepša polovina (no homo) Chester Bennigton je tako trebalo da dobije dovoljnu distancu od osobe koja je neretko znala da mu učini grizlijevu uslugu dovitljivom dekoracijom nekog finog refrena.
Međutim, sve bi to bilo lepo da krajnji rezultat nije zastrašujuće loš. Prepoznatljive melodične figure su zamenjene nespretnim srednjoškolskim rifovima koje Goo Goo Dolls ili The Calling nisu mogli da nam priušte ni u najkritičnijim napadima patetike, dok je energija prva dva albuma doživela supernovu nepojmljivu i za Karla Segana.
Same pesme su frapantno bezidejne, a pilot singl (
What I’ve Done) i naredni (
Given Up) nisu toliko loše kopije ranijih hitova, koliko generični i potpuno bezlični pokušaju rekreiranja stare slave. A tu je i šlag na torti zvani
Hands Held High, eskalibursko iznenađenje iz senke od gospodina Shinode koje zvuči kao zarđali
Black Eyed Peas sa P. Diddyem umesto Fergie.
Neverovatno, ali istinito, ponekad se učini da Linkin Park žele da zvuče kao
Death Cab For Cutie, što je verovatno plod Chesterovog lošeg razumevanja načina na koji se ulazi u O.C.
Objektivno posmatrano, Minutes To Midnight jeste njihovo najrazuđenije izdanje do sada. Tu su i rock i pop i alternativa i elektronika, čuju se čak i marimbe, sitari i melotron, Rubin je posudio i originalnu 808 ritam mašinu koju su koristili Beastie Boys na prvom albumu, ali odavno toliko pravaca i instrumenata nije iskombinovano sa manje ukusa.
Šteta je jedino što će i ovakav kakav je M2M izroditi jedno tri-četiri top 10 singla i pomeranjem težišta sa onoga što zaista vredi stvoriti pogrešnu predstavu o dešavanjima u modernoj rock muzici.
Komentari
-
milan (gost)
| 29.05.2008. 22.48.33
ne znam nekog ko bi mogao reci nesto pozitivno o linkin parku..i ne znam nekog ko ne voli bar 3 pesme od lp-a(tu rachunam i one koji to javno nece priznati:)..
elem..
ne znam zasto je ikad iko rekao da lp ima veze sa metalom.koristiti gitare(pa cak tako masne i teske na momente), chesterovi scream-ovi i poneki growl..pa se sve je to deo pop music-e(delom zahvaljujuci njima samima) vec duze vreme..a da ne govorim o harmoniji koju prave sa njihovim piano i gitarsko-vokalnim deonicama, pa onda aranzmani..sve je toliko sonantno i pop-zanrovski, da oni mogu biti samo pop-bend(videti i madonna, back street boys,seal i sl.)
-
milan (gost)
| 29.05.2008. 22.58.13
sada vam mogu reci, ako ste prihvatili da je lp pop, u stvari dosta kvalitetan pop. nista skoro novo, ali iskusno, naslusano, pazljivo, marljivo i (na momente)emotivno stvorena muzika. to sto je somewhere i belong imala 40 verzija pre konacne(inace prilicno jednostavna pesmica), nesto verovatno znaci..
njihovi albumi..
hybrid theory..odlican debi
meteora..(subjektivno) najbolji
-
milan (gost)
| 29.05.2008. 23.05.02
i zanji album..
mislim da su opet napravili drugaciji album, sto se posebno ceni..
razlika u odnosu na prethodne je primetno prirodnija produkcija, posebno u given up se to oseti i to je jako prijatna stvar, iako njihov zastitni znak jeste (bio) overproduced sound.
-
milan (gost)
| 29.05.2008. 23.10.53
sve u svemu, malo strpljena i paznje ne moze biti na odmet, pa cak ni za bendove koji svoje slobodno vreme provode na vrhovima top-lista ispred justin- a i britney..mislim da vredi
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.