Posle svađe sa Virginom, BRMC su potpisali ugovor za izdavačku kuću Echo u Britaniji i RCA u Americi. Četvrti album bend je snimio u originalnoj postavi, pošto se bubnjar Nick Jago vratio u bend, a nakon problema sa... fizikom & hemijom
Kalifornijski trio nastavlja sa isporučivanjem novih porcija svog viđenja rokenrola u pravilnim razmacima od po dve godine.
Black Rebel Motorcycle Club jesu pojava koja se ne uklapa sasvim u obrasce za sada poslednjeg talasa gitarskog roka i teško da ih možete staviti u isti koš sa
Kings of Leon, iako bez sumnje pripada ovom talasu.
Da li je za njihovo distanciranje od ispisnika presudno bilo insistiranje na do patetike ismejanoj težnji rokenrola da menja svet, veliki rifovi odsvirani neretko sa hevi metal intenzitetom ili pohvale koje su dobili od
Noela Galaghera?
Pre će biti da je znatno veća utemeljenost u tradiciji amerikane doprinela njihovom izdvojenom statusu: dok su se u crpljenju uticaja novovekovne r’n’r mesije zaustavljale na prvim danima slave CBCG-a, BRMC su kopali dalje, došavši do
Dylana i manje prepoznate zlatne niti američke muzike u vidu nasleđa The Band. Zato je njihov treći album
Howl (2005) dočekan kao prilično iznenađenje, koje se s vremenom ispostavilo kao veoma uspeo eksperiment.
Baby 81 predstavlja povratak distorziranim gitarama sa prva dva albuma, iako se, a to je još jedna specifična razlika BRMC, naslage harmonija i plesnih elemenata kriju ispod prvog sloja buke i oporih glasova Petera Hayesa i Roberta Beena.
Više od sve tri prethodne ploče, Baby 81 nosi osećanje velike rok ploče koje je zamalo i ostvareno u samim pesmama.
Zeppelinovski početak albuma u
Took Out a Loan, sjajan nastavak kroz skoro pa plesnu
Berlin, izvrstan prvi singl
Weapon of Choice, potom
Window sa melanholijom koja priziva sunčano poslepodne
Ray Daviesa, jasno pokazuju da su BRMC zagrizli duboko, koristeći neobično široku paletu stilova i uticaja, gradeći zgusnutu, lepljivu sliku prebrzog losanđeleskog megalopolisa.
Pored bluza, psihodelije, folka, garažnog roka, ova trojka nije gadljiva ni na konvencionalnije pop melodije (All You Do Is Talk koja bi pristajala jednim U2). Međutim, mestimična predvidljivost potpuno izgrađene BRMC estetike na momente ume da uspava.
Ali, kako i sami kažu na početku devetominutnog gitarskog tripa American X, “zatvori oči pred svetom koji vidiš/širom ih otvori svetu svojih snova”. Sa tim uputstvom na umu, Baby 81 jeste više nego preporučljivo slušalačko iskustvo ove sezone.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.