Scenario: Zach Helm
Uloge: Will Ferrell, Emma Thompson, Dustin Hoffman, Maggie Gyllenhaal, Tony Hale, Queen Latifah
žanr: drama
Trajanje: 113 min.
Proizvodnja: 2006.
Web: www.strangerthanfiction.com
Harold Crick (Will Ferrell) je poreski službenik čiji se život sastoji iz niza rituala, strogo kontrolisanih ručnim satom. U trenutku kad otkrije da tako blaženu dnevnu rutinu prati glas naratora, Harold stupa u mahnitu borbu da glas iz offa raskrinka i ućutka. Za to vreme spisateljica Karen Effiel (Emma Thompson) privodi kraju svoj novi roman koji se završava smrću glavnog junaka – Harolda Cricka.
Scenario Zacha Helma liči na nešto što bi smislio Woodey Allen, a u delo sproveo Charlie Kauffman. Brojni Allenovi junaci prepoznaju se u kalimerovskom vapaju Harolda Cricka da ga nešto odozgo pusti da živi svoj mali život i u detinjastom načinu na koji reaguje pred neminovnošću smrti, baš u trenutku kad je našao devojku („Now is a really bad timing“).
Sučeljavanje prozaičnog i metafizičkog, u Allenovim filmovima uglavnom smešteno unutar glavnog junaka, kao posledicu Frojdovog neuspelog eksperimenta, u Helmovoj se priči, s psihologije junaka, prenosi na začudnost i apsurd zapleta. Otuda priča ide tragom Kauffmanovih nadrealnih konstrukcija, koje kreću iz glave junaka da bi ubrzo zahvatile i naizgled stabilan svet u kom živi.
Nezadovoljan dijagnozom koju mu uspostavlja psihijatar (šizofrenija), Harold se za pomoć obraća profesoru književnosti (Dustin Hoffman, s predznanjem egzistencijalnog detektiva iz
I Heart Huckabees) koji ima dovoljno smisla za humor da Haroldov slučaj prihvati kao rešavanje literarne zagonetke u potrazi za odgovorom na pitanje čiji je Harold književni junak.
No, za razliku od Kauffmana, Helm ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje krajnji okvir priče, koja ne nastavlja da se širi i oneobičava do beskonačnosti, već se ubrzo bezbedno smešta unutar melodrame čije su samo premise iščašene.
Reditelj Marc Forster s lakoćom i humorom postiže ironičnu distancu spram Haroldove dnevne rutine i preprogramiranosti. Geometrijski pravilni i sterilni kadrovi slažu se u ironični turistički vodič kroz život Harolda Cricka, a iscrtani grafikoni, stil reklame i kamera za nadgledanje od Harolda čine mapiran, slučajno odabrani uzorak, komičan u svojoj bespomoćnosti.
U trenutku kad Harold stekne svest o tragičnom kraju romana Karen Effiel (rečima Hoffmanovog stručnjaka za književnost: „She kills people!“), Forster pomalo naglo sklanja kulise koje su do tada razdvajale spisateljicu i njenog junaka, čineći da baš trenutak prelaska iz iščašene u psihološki realističnu situaciju na gledaoca deluje kao deziluzija.
Forster ne nalazi ključ u kom se najednom, iz kafkijanske napuštenosti Cricka, njegov susret sa spisateljicom i dalji tok priče pretvaraju u melodramu. Završna montažna sekvenca filma ne samo što je hleb preko pogače, već svesnu patetiku ranijih scena svodi na nesuvisli sentimentalizam.
Treba pohvaliti domišljato angažovanje komičara (Ferrella) za ulogu čoveka koji pokušava da iz tragedije prebegne u komediju koja će mu spasiti život, a da ga pri tom kritičari pohvale za prvu, „ozbiljnu“ ulogu, dostojnu avanzovanja Jima Carreyja u filmu Trumanov šou.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.