Dobro je vreme za muziku, korporacije su potpuno izgubljene u svom dosadašnjem sistemu a komunikacija i promocija su potpuno besplatne
Najčitanije Knjige Na Internetu Koje Nisu Knjige posetile su Zagreb u okviru svoje evropske turneje, u sklopu festivala Žedno Uho.
Njihov specifični spoj akustičnog folk-rocka, sample-cut-paste elektronike i visokointeligentnog humora na koncertu dodatno je obogaćen video-radovima čiji zvuk ravnomerno učestvuje kao instrument.
Pored procesovane akustične gitare i violončela, sinhronizacija slike i zvuka postavljena je na još viši nivo u odnosu na, recimo, Kraftwerk i Coldcut, a vešto balansiranje emotivnog falseto glasa i tehnički perverzne video-montaže dovodi
The Books u sam vrh manjih srednjih bendova, koji su svojim senzibilitetom ali i poreklom – i američki i evropski u isto vreme.
Iako žive u Americi (Holanđanin Paul de Jong preselio se u Vermont kod Nicka Zammuta), izdaju za nemačku nezavisnu etiketu
Tomlab, a 2005. uticajni časopis
The Wire proglasio je njihov album
Lost & Safe izdanjem godine.
Nakon koncerta, dok se Paul pakovao za odlazak na taksi do aviona do sutrašnjeg koncerta u Rimu, Nicki je pričao za Popboks.
POPBOKS: Koja je osnova ovih video-radova, da li ste snimali sa TV-a, uzimali tuđe trake ili...?
NICKI: U Americi u poslednje vreme svi bacaju VHS trake, i sad je pravi trenutak da se one kupuju i sakupljaju. I to je moguće uraditi u ogromnim količinama za vrlo malo para – inače će završiti na đubretu... Obilazimo rasprodaje po garažama, thrift-shopovima, a tu su i posebne prodavnice dobre volje ili one povezane sa Armijom spasa gde ljudi stvari koje im više nisu potrebne poklanjaju humanitarnim (charity) prodavnicama, koje ih onda prodaju za po dolar... Tako smo na prošloj američkoj turneji sakupili preko 2.000 traka.
Da li je od tog materijala nastao prošlogodišnji 3"CD Music for the French Elevator?
Da, zapravo svi ti čudni snimci govora ljudi bili su sa ovih traka... Inače, prve tri numere sa ovog izdanja bile su i napravljene kao soundtrack za francuski lift.
Kakav je to zapravo bio lift?
To je lift u novoj zgradi Ministarstva kulture. Bio je to Projekat 1%, gde je jedan odsto novca od renoviranja zgrade bilo namenjeno umetnicima pri opremanju zgrade, i mi smo bili deo tog projekta.
Koliko spratova ima zgrada?
Oko pet, nema baš puno visokih zgrada u Parizu. Tako da se može čuti otprilike 30-ak sekundi tokom vožnje...
Nema liftboja?
Ne, muzika je povezana s pritiskom dugmadi u liftu. Sve je automatizovano.
Kada ste odlučili da u ovolikoj meri koristite video uz svoju muziku?
Otprilike kad smo počeli da sviramo uživo. U početku nismo ni pomišljali da ćemo ikada svirati uživo. Puno smo voleli da radimo u studiju i plašili smo se nastupa pred publikom. Ali morali smo da počnemo s koncertima da bismo zarađivali, jer to je jedini način prave zarade.
Kada si nezavisni izvođač, to je jedina budućnost.
Da, major etikete sad pokušavaju da uzmu procente i od zarade s turneja, što je katastrofa, ali mi ne moramo da brinemo o tome. Od početka smo želeli da preusmeravamo fokus pažnje od gitare i violončela do slike/videa i nazad, a kao video-umetnici oprobali smo se i ranije. Tako možemo istovremeno da budemo na sceni, ali i da ne budemo...
Pretpostavljam da ne manipulišete elektronikom uživo jer vam nije lako da ostvarite isti nivo ekspresije kao s gitarom i violončelom?
Da – nemoguće je svirati i instrumente i elektroniku u isto vreme. Napravili smo je da bude automatizovana, a nismo zainteresovani za puko pritiskanje dugmića na tastaturi.
Da li vam teško pada da se uvek iznova koncentrišete na neophodnu sinhronizaciju instrumenata sa unapred pripremljenom elektronikom i videom?
O ne, potpuno je prirodno, pogotovo posle nekog vremena na turneji... Kao neki karaoke... i imamo dovoljno prostora da sviramo drugačije ukoliko baš želimo, da imamo solo delove , menjamo note...
Da li već radite na novom albumu?
Počeli smo ranu fazu, kad i dalje samo razmišljamo. Ali zato imamo prvi DVD, i na to je otišlo puno vremena. Dve godine smo skupljali video-materijal za njega. Sad već razmišljamo i o pravom igranom filmu. Fantaziju koja je prebogata muzikom, tako nešto...
Toliko je neistraženih teritorija, pogotovo kad je reč o istovremenom radu na zvuku i slici i njihovom povezivanju u jedinstvenu formu, a tehnologija je više nego dostupna. Materijali koje nalazimo zaista su vrlo zanimljivi. Ali naravno, snimaćemo i nove albume.
Šta ako neko vidi sebe na videu tokom vašeg koncerta? Mislim na vašu domaću publiku pre svega.
Ha-ha-ha... Ne znam da li je to moguće... Većina video-materijala stara je bar deset godina.
Ali neki rođak, recimo.
Da, moguće je... Ali ne verujem da bi neko mogao da nas tuži, mada bi to bilo fenomenalno. Ne znam da li se tako nešto ikada desilo.
Je li ovo vaša prva evropska turneja?
Ne. Zapravo je treća, ali su naše evropske turneje dosta kratke. Desetak dana uglavnom, ova traje tačno deset dana, a u decembru ćemo ići na još jednu od 14. Tada nam predstoji najveći koncert dosad, na decembarskom ATP-u, nastupamo odmah posle Patty Smith, pred 2.000 ljudi. Cornelius neposredno pre nas, a čuli smo da je fenomenalan uživo.
Možete li sa scene da osetite razliku u reakciji vaše evropske i američke publike?
Da, to je potpuno drugačiji svet, mada su razlike u reakciji teško primetne. Naša publika je uvek divna, a ljudi se često smeju potpuno različitim stvarima. Muzika je univerzalni jezik, ali kroz naš video prolazi puno referenci na američku kulturu, čije nijanse, naravno, bolje poznaju ljudi koji tamo žive.
Danas je meni u Zagrebu bilo potpuno egzotično, moja najdalja tačka ka istoku dosad... i bilo je puno ljudi...
Dobro je vreme za muziku, korporacije su potpuno izgubljene u svom dosadašnjem sistemu a komunikacija i promocija su potpuno besplatne.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.