Šesti album kanadskog indie rock kvarteta Frog Eyes ekvivalent je nekom modernom akcionom filmu sa sve najmodernijim zvučnim efektima. Naravno, u takvim filmovima nema mnogo mesta za osećanja. Ali zato ga u ovoj muzici ima
Novi album Frog Eyes (Carey Mercer, Melanie Campbell, Michael Rak, Spencer Krug) prosto vrvi od dramatike. Za razliku od većine bendova sa srodnim muzičkim korenima, Frog Eyes indie žanru vraća relativnu otkačenost, koja komercijalni uspeh ne čini lakšim, što je znak autorskog pečata u vreme kad je sve ostalo važno osim ko piše pesmu.
Pevač Carey Mercer (solo inkarnacija Blackout Beach, i član takođe kanadske grupe
Swan Lake) autor je koji zna da ispriča priču konzistentno, iako i zaplet i drama sadrže elemente već viđenog. Međutim, u odnosu na ono što Frog Eyes nisu, a to je mainstream indie rock, njihova muzika predstavlja nešto jako potrebno – nešto što tom žanru vraća dušu (koja je izgubljena onog dana kad su
Arcade Fire zajedno sa U2 svirali
Love Tear Us Apart).
Tears of the Valedictorian u svojoj celini ne daje mesta za predah. Album karakterišu brze promene dinamike, egzibicije, nervozne žurbe, ali i goruća osećanja. Jednostavno, to je zvučni spektakl za vaše uši, ekvivalent nekom modernom akcionom filmu sa sve najmodernijim zvučnim efektima. Naravno, u takvim filmovima nema mnogo mesta za osećanja, ali zato ga u ovoj muzici ima.
Frog Eyes se ne zadovoljavaju samo time da nas razbude praveći male drame, što je svakako zahvalno – ako neko i nema šta da kaže, instrumentalnim sredstvima uvek može da drži slušaoca budnim. Mercerov prigušeni falseto zvuči kao da je propušten kroz neki zvučni efekat.
Najomiljenije sredstvo indie bendova u antimačo maniru jeste iskazivanje nežnosti i krhkosti subjekta, a Mercer zaista peva kao da ga „talasi života bacaju u vrtlog“. Na sasvim drugačiji način, ali podjednako uzbudljivo bilo je i pevanje
Nicka Cavea pre nego što je otkrio duševni mir. Ili, savremenije, na sličan način su ozbiljni i Arcade Fire, njihovi sugrađani.
Na albumu
TOTV žustro odsvirane melodije prelaze u tiše pasaže da bi se opet vratile u udaračke delove. Pri tom je muzika tako bogata zvukovima da je teško pohvatati i zapamtiti sve detalje. Često se čuje i zujanje i čudno tretiranje gitarske žice, dok se pesme ponekad razrešavaju bukom?. Recimo, druga pesma na albumu
Caravan Breakers, They Pray on the Weak and the Old, sadrži na kraju solažu koja je preslikana iz pesme
Schizophrenia grupe
Sonic Youth, što ne može biti slučajnost i predstavlja svesni citat.
Devetominutna pesma Bushels muzički je najkompletnija na albumu. Bend u njoj sažima sve što ima da nam pokaže iz svog bogatog repertoara. Evil Energy, the Evil Twin of... odlično spaja različite delove koji bi sigurno mogli da budu pesme za sebe.
TOTV ne donosi bitnu novinu. Međutim, u vremenu u kojem autorska muzika nije od značaja osim ako ne dolazi iz alt. country, lo-fi i sličnih područja novije rock muzike, Frog Eyes vraćaju stvari na mesto.
Što se naglih prelaza tiče, za to je najbolji primer prelazak iz tihe, zamrle i psihodelične The Policy Merchant, the Silver Boy u bučnu i stresnu pesmu Reform the Countryside. U tako jedinstvenim momentu pomislite kako slušate deo iste pesme koja se, eto, neočekivano promenila što je, opet, očekivano od Frog Eyes.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.