Ova grupa s juga Engleske se na mejnstrim scenu probila uz epitet „kraljeva novog rejva“. Nakon singla Gravity's Rainbow objavljenog marta prošle godine u samizdat tiražu od 500 primeraka, usledio je ugovor sa velikim izdavačem
Posle gomile hvalospeva po blogovima i forumima,
Klaxons su se ustoličili na prvom mestu godišnje liste MTV 2 najboljih singlova iz 2006. NME je taj žanr opisao kao
nu rave.Drečave dukserice sa kapuljačom i uvrnuti video možda su tu i tamo asocirali na rejv, ali nisu uspeli da prevare: singl Atlantis To Interzone je bio plesni indie pop/rock zamaskiran sa zaista mnogo klavijatura (mnogo više nego kod Killersa, npr) okićen horskim pevanjem i prilično besmislenim futurističkim (a futurizam je valjda i poslednja veza sa rejvom) stihovima.
Jedina stvar koja je upadljivo štrčala je da su se Klaxons zaista zvučali drugačije od svih bendova na listi: poletno, sveže i kao da se baš dobro zezaju. Par meseci kasnije, Klaxons su se inteligentno ogradili od žanrovske etikete koju su im nalepili novinari: ono što oni sviraju je, zapravo, samo - pop.
Jedan od najpamtljivijih i najpevljivijih singlova iz prve polovine godine Golden Skans ide u prilog tvrdnji da Klaxons zaista sviraju baš to - pop. Veza sa rejvom možda ostaje i obrada rejv standarda dens sastava Grace sa početka 90-ih (It’s) Not Over Yet, ali samo možda. Jer, rejv se, kada ga se Klaxons dohvate, sasvim lako i prirodno transformiše u pop.
Par meseci ranije, talas plesne-trashy indie pop muzike na velika vrata u svet popularne muzike doneli su
Cansei De Ser Sexy, a Klaxons su se tu sasvim lepo uklopili. I dok je pristup muzici kod oba benda vrlo sličan (uz sve to, Simon Taylor Davis iz Klaxonsa je u vezi sa Lovefoxx iz CSS), CSS svoje pesme i albume nazivaju po J Lo,
Beyonce i Paris Hilton. A debi album Klaxonsa
Myths Of Near Future dobio je ime po zbirci futurističkih priča J. G. Ballarda, SF pisca po čijem je romanu snimljen film
Crash.
Tu leži i najveća razlika: suštinski iskren pristup trashu i umetničko-intelektualni pristup istom. CSS uživaju u tračerskoj trash kulturi, Klaxons se pretvaraju da uživaju, kao oni ironični klinci koji na koncertima i zabavama stoje po strani i klimaju glavom, zato što znaju bolje od ostalih. Prve možete da puštate po žurkama, druge ne možete.
Klaxons su bend sa najružnijim video spotovima koje sam ikad gledala (ovde je opet Golden Skans izuzetak), a u većini pesama sa Myths Of Near Future čuje se neko zujanje u pozadini, pa u prvi mah niste sigurni da li je to namerno ili vam samo CD plejer ne radi baš najbolje. I dok neki od nas lome glavu razmišljajuću o svemu tome, Klaxons se dobro provode, smeše nam se sa home page strane sajta urbanoutfitters.com (o, da - toliko su kul), i ne kriju oduševljenje što se njihova zajebancija tretira kao subkulturni fenomen.
Da budemo pošteni, Klaxons su ipak više od zajebancije. O tome svedoči i način na koji su promišljeno našli nišu samo za sebe na još-malo-pa mejnstrim sceni: suviše čudni i mračni da bi mogli da ih stave u isti koš sa recimo
Scissor Sisters, suviše blesavi da bi mogli da ih poredimo sa
Rapture, suviše gitarski da bi se merili sa
LCD Soundsytemom, previše intelektualni za CSS ili New Young Pony Club.
Momci su, reklo bi se, koješta i naučili na univerzitetima koje su svi redom napustili. Primenjena na njih, besmislena ostrvska novinarska poštapalica next big thing mogla bi čak nešto i da znači. Sasvim sam sasvim sigurna da Klaxonsi ništa neće zabrljati na drugom albumu, te da će za koju godinu biti deo mejnstrim scene.
Možda bi i moglo opširnije da se piše o svakoj od 11 pesama sa albuma pojedinačno, ali dovoljno je pomenuti tekstove po kojima se motaju Julije Cezar i majka Tereza, buduće ljubavi i četiri jahača iz 2012, pa da vam sve postane manje više jasno.
Ko se zeza, ume i da pretera, i tako je (doduše manji) deo pesama sa albuma skup zanimljive, ali neslušljive buke. Protivtežu im pravi veliki broj radio friendly singlova od kojih je poslednji Gravity’s Rainbow. Myhs of the Near Future jeste jedan od albuma kojih ćemo se kad budemo sabirali utiske iz 2007. setiti uz osmeh.
A i vratio je plesnu muziku među britanske gitarske bendove posle mnogo vremena, a to nije mala stvar; to je nešto što iščekujemo još od madchesterskih gitara.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.