S jedne strane čvrsto ukorenjen u najrigidnijoj blek metal tradiciji, a sa druge miljama daleko od nje, enigmatični francuski bend uspeo je da iznedri još jedno remek-delo žanra iz kog potiče
Posle provale ur-black metala do koje je u Skandinaviji (prvenstveno Norveškoj) došlo tokom prošle decenije, početak novog milenijuma protiče u istinskoj globalizaciji ovog žanra. Cveće zla se primilo i na drugim poljima.
Francuski pokret Norma Evangelium Diaboli dao je prilog tom procesu kroz svoju diskografsku aktivnost, nastavljajući tradiciju ranijih tamošnjih izdavača poput Osmose ili Season ofMist. Orijentišući se na kvalitet, etiketa je albumima Šveđana Watain i francuskih Antaeus i Deathspell Omega zasnovala standard ovog žanra u novom veku.
Deathspell Omega su trećom pločom, magnum opusom
Si, Monvmentum Reqviers, Circvmspice (2004)
, potpuno redefinisali najrigidniju struju unutar žanra, uspevajući da zadrže minimalističku atmosferu klasika iz sredine 90-ih. Sledio je EP
Kénôse, još jedan odličan album na kome je evolucija i nadogradnja tradicije nastavljena kroz duge i hipnotičke kompozicije. Time su DsO, uz ukrajinski
Drudkh i Rumune
Negura Bunget, postali najuzbudljivije ime u blek metal ponudi današnjice.
Dok su Rumuni i Ukrajinci fokusirani na pagansku/nacionalnu prošlost matičnih prostora, DsO sa satanističkih pozicija metafizički propituje dogme zvanične religije, slaveći ikonografiju i tradiciju njene suprotnosti oličene u Zveri.
Osim pevača Mikka Aspe, identitet ostalih muzičara u grupi je nepoznat, ne računajući gitaristu Hasjarla. Oni vrlo retko daju intervjue i ne održavaju koncerte. Uprkos tome , po svedočenju članova benda, tiraži su im vrlo dobri. To je trend koji će se samo nastaviti, jer je Fas-Ite... ploča koja je na nivou svojih prethodnika, a po nekim stavkama ih čak i nadmašuje.
Zlokobna i hladna atmosfera u kojoj cijuci Hasjarlove gitare oponašaju vrtloge gneva, ritam-sekcija svetlosne brzine i prodoran Aspin glas koji sipa blasfemične traktate, obogaćeni su meditativnim pasažima, duhovnom muzikom i eksperimentalnim komadima koje potcrtavaju dalju težnju grupe za evolucijom. Komplikovani aranžmani pesama epske dužine i neverovatne sviračke bravure govore same za sebe o nivou tehničke kompetencije na ovom albumu, uporedivu čak i sa takvim perfekcionistima kao što su Dillinger Escape Plan.
Masa detalja - kao što je onaj u vezi sa trajanjem ploče, gde se skriva pravi broj Nečastivog (616) i nesumnjiva erudicija tekstova, koje možete samo pročitati jer ih je nemoguće razaznati prilikom slušanja - kvalifikuju ovaj album u najuži krug favorita za najbolje izdanje godine u svom fahu. Svojom kompleksnošću ova ploča uveliko prevazilazi rodni atar, što će neumitno dovesti do regrutacije novih poštovalaca kulta inovativnog stvaralaštva ove po mnogo čemu specifične grupe.
Komentari
-
Ivan (gost)
| 30.09.2007. 21.37.27
Jbt, black-metal recenzije na popboksu!!???? Koja debilana. Mislim, stvarno.... I odlučite se već jednom koji je broj zvijeri, hahaah!!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.