Al’ da patim, to najbolje znam

Nakon muzičkog eksperimenta, blogovske ekstravagance i horoskopske tezge u dnevniku Kurir, Ivan Tobić sa dosta takta koristi prednosti književnosti kao (i dalje) najjeftinije, gotovo bezbudžetske umetnosti; svestan je onoga očitog, što su ovde mnogi autori smetnuli s uma – u književnosti je sve moguće i lako izvodljivo. Naravno, ako se poznaje zanat

Zoran Janković

Virtuelni superstar Tobićtobićidolmladih napokon je dobio i svoj papirnati dom. I to baš po meri. Roman Tobiđenja, dušo moja (izdavač Kornet, Beograd) Ivana Tobića je čudna zverka – iako bogato odenut postmodernističkom raznovrsnošću (eklektičnost uticaja, pregršt posveta, aluzija i citata, povremeno neposredno obraćanje čitaocima, fragmentiranje tela priče, odmorišta posle svake celine koja pojašnjavaju čitaocu gde se nalazi...), on poseduje i pitkost neophodnu za približavanje čitaocima koji ne haju previše za književno-teorijske finese i sortiranja.

Ova dvojakost je, uz neobuzdanu maštovitost i poletan stil, najveća i najbitnija vrednost Tobićevog uratka.

U ovoj tripovesti, koju je gotovo nemoguće prepričati, Tobić daje slobodi na volju: u imaginarnom nasledniku srbijanske prestonice mladi Ivan, potpomognut prijateljem, albino Crncem jevrejske vere i ijekavskog izgovora, pokušava da proda dušu prvom ponuđaču, pa bio to Bog ili đavo (ovde nazvan Magični čiča iz Rija!); najpopularnija TV emisija je Porno Big Brother; najgledanija TV stranica je smeštena u Smederevu, gde se i održava međunarodni teleportacioni festival jaja; kafići su javne masturbaonice; ustrojstvo u kom je umerena patnja vrhunska težnja stanovništva ugrožavaju alteregoisti, vazda spremni da šire ljubav i ukažu nezatraženu pomoć; crkva je mutirala u modnu imperiju u kojoj glavnu reč vodi lažni homoseksualac, francuski gastarbajter, kreator Wolym Fekalie....

Po maštovitosti u punom zamahu Tobić se približio ranom Basari (pre no što se bivši ambasador odlučio da ostatak opusa napiše držeći se autoreciklaže starih motiva, tema i dosetki) ili Flannu O’Brienu (kod nas prisutnog s prevodima Trećeg policajca i Arhiv iz Dalkija).

IVAN TOBIĆ – Tobiđenja, dušo moja Naime, reč je o potpuno opravdanoj diverziji: ako nam postojeći svet u kom nam je dato da obitavamo (i patimo, kako to čine Tobićevi junaci) ne pruža dovoljno razloga za zadovoljstvo i uživanje, zašto ne bismo na razvalinama manje-više mrskog nam realnog izmaštali samo naš svet u kom je sve moguće, ili se bar čini da tako stoje stvari?

Sličnim postupkom, zahvatom zamene stvarnog sveta živopisnijim i inspirativnijim, prošle godine se poslužila i Mirna Zakić u svom hororično-detektivskom delu Strava u ulici kuge, dovodeći Beograd do ivice neprepoznatljivosti. Ali, Tobić to čini odmerenije i uz osmeh. Ili dva-tri.

Već je pomenuto da roman Tobiđenja, dušo moja bez primetnijih posrtanja i kuknjave nosi svoje postmodernističko nasleđe, ali mora se napomenuti da je izbor upravo takvog tretmana priče ostavio i par grubih otvorenih šavova na tkivu ovog dela. Autor na nekoliko mesta gubi strpljenje, te neke od epizoda ostavlja na nivou dosetki koje su same sebi svrha i koje, tako nedorečene, ostaju u isuviše labavoj vezi sa osnovom priče (pre svega bi se to moglo reći za inače nedovoljno zabavnu smederevsku epizodu sa Egg-festa).

Druga zamerka se odnosi na počesto prvoloptaško parodiranje onog stvarnog, parodiranje koje često počinje, počiva i završava se na slovnim intervencijama i direktnim kontrastima (Porno Big Brother, B-92 pervertovan u Pe-devedesetdvojka, mladi glumac Ser Gej...). Osim toga, stiče se utisak da autor s vremena na vreme zaboravi šta je nameravao s nekim iz guste mreže likova i brojnim rukavcima radnje.

Uprkos gore iznetim zamerkama, ovo delo kroz raspojasanu maštovitost, tečnost, bezobrazluk koji ne smeta i ne vređa, te pisanje bez grča (gotovo izumrla veštinu kod nas danas) uspeva da prevaziđe okvir u startu skrajnute književne inkarnacije blog-eksperimenta.

Komentari

ex-koleginica iz "Glasa j." (gost) | 06.10.2007. 13.22.15

Knjigu još nisam čitala, tako da ne mogu da je komentarišem, ali ima jedna stvar na početku ovog texta sa kojom se žešće ne slažem. A to je da je horoskop u Kuriru bio tek puka tezga. Kao i hiljade ljudi za koje znam, kapiram to kao vrhunsku sabotažu, manirističko iskorišćavanje forme daleko iza granica mogućnosti, a što je najvažnije bilo je to nešto što ujutru pročitamo i umremo od smeha! Njegova predviđanja često su bila u koliziji sa ostatkom ozloglašenog tabloida, a samo postojanje takvog nečeg prkosilo je sumornom Kuriru (istina, davalo mu i legitimitet, jbg.). Lično sam pitala vlasnika Kurira i Glasa šta misli o horoskopu, kaže - "ništa mi nije jasno, al dok desetak ljudi dnevno zove da ga hvali ili da psuje, to je ok". A da je bila tezga, baš i nije neka tezga 5 hiljada dinara mesečno. Tobiđenja, Tobi!
Saša Tomić (gost) | 07.10.2007. 07.38.21

Mislim kapiram da je neko iz Popboksa prijatelj sa "Tobijem", ali porediti ga sa Basarom, iako nisam njegov naročiti "fan" je zaista previše. Inače ako niste primetili Tobićevo "delo" nije ništa drugo do "update-ovana" verzija Top Liste Nadrealista. Tanka je granica između idiotskog humora i genijalnosti, ali se distinkcija izemđu jednog i drugog, ako malo pažljivije posmatrate, može veoma lako uočiti!
Kunac (gost) | 07.10.2007. 09.12.05

Tezgarenje nije nešto što treba automatski da se doživljava pejorativno, već svaki dodatni posao koji neko obavlja.
Ckalja (gost) | 07.10.2007. 14.38.16

Tanka je granica izmedju idiotizma i genijalnosti, slazem se. Ali nije dovoljno pazljivo promatrati, treba imati i dobru dioptriju
ribareva ćki (gost) | 07.10.2007. 15.39.17

genije ili pajac, i sama sam se pitala dok nisam pročitala knjigu. sada mislim da znam odgovor, a vama preporučujem da ga spoznate sami
U raljama života (gost) | 07.10.2007. 17.34.21

Ivan Tobić nema monopol na ekscentrično pretjerivanje i to su radili mnogi prije njega, ali usporediti ga s TLN je malo puno promašeno. Knjiga je svakako dobra. Nesavršena jest, ali mislim da treba više cijeniti pokušaj originalnosti s mnogo lucidnih ideja (možda i previše), nego stvaranje formalno sjajne stvarnosne proze što danas radi 10 vagona pisaca na ovim prostorima. Vokalni i peformerski aspekt njegovog djelovanja možda nije tema, ali ne znam da ga je neko uživo gledao i slušao, a da nije pao na dupe. Genije i pajac nisu međusobno isključive kategorije već dio jedne umjetničke pojave. Vrlo značajne, po mom sudu.
Pavle Ćosić (gost) | 07.10.2007. 18.21.24

Ti, Saša, kako vidim, lud si za navodnicima. Što kaže Trifo: "Najviše volim da vidim navodnike u nekoj kritici svog filma. Odmah mi je jasno da imam posla s nekim ozlojađenim nepoznavaocem umetnosti. Moji najbolji filmovi imali su najviše navodnika."
Saša Tomić (gost) | 08.10.2007. 08.55.54

Odlično! Baš ovakvu reakciju sam i očekivao.... Ljudi nemoj te se ljutiti, ali Vaša reakcija je tipičan primer uspele "medijske manipulacije". Da ja "radim" za "Tobija", sledeće što bih uradio je "bacio novu kosku" i podstičući raspravu sajber prostorom doprinosio reputaciji knjige! Normalno je da niko od Vas neće to priznati, ali jedino gore od lošeg imidža je nemati ga uopšte.... PS. "Lud" sam za navodnicima, kao što se vidi iz priloženog. PPS. Kakva li je razlika između kritike kritike i kritike kritike kritike?
službenik (gost) | 08.10.2007. 14.20.20

Za "Tobija" rade tajne službe, marketinške agencije i lobistička preduzeća koja imaju za cilj da naprave haos na kulturnoj sceni "post-miloševićevske Srbije". I to ona ista koja rade za "Kurir", DSS", "SRS", "OBRAZ" i "POPBOKS"! Hajde, priznajte! Bojkotujmo ovaj "roman"! Smrt fašizmu"
Aleksandar Belcevic (gost) | 08.10.2007. 14.59.06

mozda su, vec mnogima poznate, tobiceve aktivnosti po blogovima i neodoljivi decacki trubadursko-dadaisticki popizam u strategiji uticali na to da se kod izvesnih ‘’ozbiljnih’’ poznavalaca umetnosti/knjizevnosti do besmisla i nedraga akumulishu imbecilne predrasude o nekakvom nedostatku ‘’knjizevne’’ vrednosti, ne samo u pomenutoj knjizi ivana tobica, nego u jos nekoliko veoma dobrih knjiga koje su se (gle, koincidencija!) skoro pojavile, mahom u ilegalnoj poslasticarnici. ima u tom arbitarskom, uobrazenom i, sto ne reci?, drkadzijskom, gardu mnogo frustracija i straha da ce potemkimsko selo zvano zvano srpska urbana, pos’moderna (& andergraund, dakako) umetnost/literatura izmigoljiti sa angazmansko/fantazamsko/fatamorgEnsko/ideoloshko/komesarskih kurseva koje nam kreiraju ti ovovremeni (a sada jos pri tome i) bucmasti & punomasni skerlici vremena sadasnjeg, zabrinuti, tja, nad ozbiljnoscu i dramaticnoscu situacije koja se nadvila nad nasu umetnost & drustvo, zabrinuti nad dushama jadnih nepismenih i nekorporativnih srbalja… jedna, vazno je napomenuti, subverzivna psihodelija kao postupak ali i kao svedocanstvo o jednom antidogmatskom, depresivnom ali istovremeno i vitalistichkom, antiutopijskom ali ipak i radosnom & ljubavnom pogledu na svet, prvi put konsekventno, zanimljivo, sha®mantno i inventivno izvedena u jednom nasem romanu, itekako priblizava tobica ranom basari! ako ne njemu, a kome drugom? ne samo da je tacno da ivan tobic nastavlja tamo gde je stao rani basara, nego je i dobro da se neko napokon setio da reanimira tu retku energiju aktiviranu krajem 70-tih i pocetkom 80-tih, s famoznim novim talasom, ‘’paket aranzmanom’’ i ‘’recnikom tehnologije’’, i u muzici i u tzv. ‘’ozbiljnoj’’ umetnosti. oni koji to ne vide stvarno su nevidjeni ozlojAdjeni (ne)poznavaoci svega-i-svacega - lepo je to primetio gospodin pavle cosic, ugledni beogradski fashista/shahista/pedofil/zoofil/antropofag i jedan od najozbiljnijih kandidata za ovogodisnju nin-ovu nagradu! – neka se prepoznaju bash u ovoj ali i prethodnoj zagradi, nek ih je sram & neka ga pushe, i nek znaju & upamte da tim svojim zabrinutim&zabrinjavajucim nerazumevanjem sadasnjeg stanja stvari ni sami nisu svesni koliko svojim proseravanjima uskacu u usta i sebi i onome za sta se inace ‘’zalazu’’, i da time - shto je ipak najvaznije, jer zivimo u tezgaroska, pos’moderna i liberalnokapitalisticka vremena – besplatno reklamiraju i doprinose slavi & ugledu ivana tobica! zato, mogu samo da kazem: ziveo ivan tobic! ziveli ilegalni poslasticari! zivela revolucija koju oni donose divljem planete i prokazenim, neshvacenim i primitivnim srbljima! ziveo nadrealizam danas ponovo i ovde! nek umre vec jednom taj jovan skerlic, dosta je vala i ziveo! ps. ja volem (,),/,-, i, naravno, &! navodnike ne koristim nikad, vec samo za nazive filmova, knjiga, parfema & cigareta.
Marko Perković Tompson (gost) | 08.10.2007. 17.37.35

Aleksandre Belćeviću, prosim te lijepo da to više ne radiš..... Mislim kak te nije mrzjelo da napišeše toliko ispraznica odjednom? To mora da je boljelo? Priznajem, nemadoh snage sve da pročitam jer me je negdje kod trećeg slova trećeg reda zaboljela glava..... PS. Konstelacija faktora koji determinišu konkretnu situaciju nalaže inverziju iteracija koje sinhrono deluju na sinergiju entropije....
Saša Tomić (gost) | 08.10.2007. 18.48.45

"Manifest postzenitističkog barbarogenijanizma i delinkventizma" 1. "Koristi navodnike što češće, a ne samo u rečima paket aranžman, ozbiljno, rečnik i tehnologija" 2. Pored dedukcije i indukcije, za analizu hipoteze koristiti i "IZDZ analizu" 3. Gledati "montipajtonovce i TLD" i odatle crpiti "genijalnost" 4. Smišljati besmislice i to nazvati dadaizmom. 5. Život ne živeti, nego o životu čitati. 6. Gubiti vreme u čitanju glupavih komentara i odgovaranju na glupave komentare - BITI GLUP. 7. Pravtiti se pametan tako što ćeš napisati da je glup onaj koji komentariše gluposti, a još gluplji onaj koji komentariše komentare na komentarisanje gluposti. 8. Što više besmislica to si pametniji 9. Obavezno se "frljati" stručnim izrazima i pokazati svima da si buntovnik jer čitaš Perlmana, Deborda, Bodrijara i slične anarho-sindikalno-primitivističko -revolucionarno-utopističko- "autore" 10. "Ja sam genije" - rekoh JA i par mojih drugara 11. Koristiti navodnike kod navođenja navodnika, gde god je to moguće "Društvo sa nenormalno dugačkim nazivom, tako da je autoru ovog teksta koji je njegov osnivač i za sada jedini član mrsko da napiše njegovo ime jer bi mu to oduzelo strašno puno vremena, a on ga nema baš toliko da ga rasipa na pisanje dugačkih naziva i rečenica koje objašnajvaju koliko je njegov naziv dugačak, jer bi to moglo biti dosadno drugim "komentatorima"!
Anoniman (gost) | 08.10.2007. 18.53.39

važno je da je roman objavljen i da pronalazi put do čitalaca. sve ostalo je efemerno.
Aleksandar Belcevic (gost) | 08.10.2007. 19.31.49

marko tobsone, i sam znas da sam to uradio iz krajnje banalnih i besmislenih razloga: da spasem glavu na ramenima. bar do 22. oktobra, kad krece velika secha glava i dahija po beogradu.
The Blob (gost) | 08.10.2007. 20.36.05

Mirna Zakić je zaslužila da bude hajpovana. Da li postoji mogućnost da se recenzira njen roman?
MIRNA ZAKIĆ (gost) | 11.10.2007. 18.08.44

DA! NIJE LOŠA IDEJA.
Nemirna Tasssa (gost) | 11.10.2007. 20.02.17

E, vidim, baš ste se lepo isćaskali. Svi ste vi moji idole (a ja malda9, a sad palite... Nego, jel čitao iko od vas taj roman? Valja li nešto il' da čekam da ga dele uz Večernje novosti?
martin (gost) | 12.10.2007. 14.41.39

ma deliće je uz prašak ko čolu. pa nije džabe brkati čola na naslovnoj
Iju, pokojni Toba! (gost) | 15.10.2007. 00.30.15

Zlatan je!
3OPAH (gost) | 08.11.2007. 10.12.33

Kako je bre uspeo da sam napiše ovolike komentare...pa da,izgleda je stvarno pisac
sasa belcevic (gost) | 20.03.2008. 20.01.14

ili smo rod ili se neko predstavlja kao ja....xe xe xe aleksandre belcevicu odakle si?
paranojev brod (gost) | 17.12.2009. 11.08.17

tobicevi komentari su uvredljivi.paranojev brod
paranojeva barka (gost) | 17.12.2009. 11.29.42

bolest moze svakome da se desi.ne diraj zrtve rata prema kojima je okolina ionako surova.
hororskop za ivana (gost) | 17.12.2009. 20.30.26

ne spominji psihicke i dusevne smetnje,a ni imena psihoterapeuta.doktor ubica
citalac (gost) | 18.12.2009. 07.50.05

u pitanju je sala. hororskop
ljiljana tubic (gost) | 18.12.2009. 20.53.23

ja sam objavljivanjem knjige ucinila da se prica kad se prica.znam da je i bilo grlom u jagodei amaterski.sta je odgovor?kurvo strila nebeska u te pukla?kupicemo kurir
zlostavoskop,tj. savjet (gost) | 19.12.2009. 14.33.40

kad pises zlostavoskop treba da imas petlju pa da objavljujes povratne uvredljive komentare.tubidjenja i zbogom
i anonimna i poznata (gost) | 20.12.2009. 11.10.01

kovanica od sopstvenog prezimena.ne znam da li ima pokrice jer nisam citala.
iz dosade (gost) | 20.12.2009. 11.38.22

ako je multimedijalni umjetnik,onda ta kovanica znaci licni pecat.komentari na zagrebackom sajtu nisu cenzurisani.
objasnjenje (gost) | 20.12.2009. 20.40.15

pjesma"susret 2 se odnosi na citanje misli kao parapsiholosku sposobnost koju moze posvjedociti zdrava osoba sa kojom mi se to desilo.nije umisljeno,ali to je za mene bilo zastrasujuce.nije u pitanju spletka koja mi se prije desetak godina desila u bolnici.
prica (gost) | 21.12.2009. 10.19.27

zena dovodi dijete zapusenih usiju na otu.doktor joj preporucuje da djetetu ukapava tecnost i da ga dovede krajem sedmice.zena dolazi sa djetetom i posto je prvi doktor na operaciji ulazi kod drugog doktora.glavna osoba je med. sestra koja je napricala gluposti drugom doktoru.ostalo se zna.potrazi zenu.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike