Svete greške

Originalni naziv: The Brave One
Scenario: Roderick Taylor, Bruce A. Taylor, Cynthia Mort
Uloge: Jodie Foster, Terrence Howard, Nicky Katt, Naveen Andrews
Žanr: savremeni noir-film
Trajanje: 119 min.
Proizvodnja: SAD/Australija, 2007.
Web: http://thebraveone.warnerbros.com

Neil Jordan poseduje onu vrstu senzibiliteta i autorskih opredeljenja uz koja bi jednako uspešno mogao da piše eseje i naučne radove iz sociologije i srodnih disciplina. A opet, kad zamislimo Jordana kao teoretičara, ne možemo a da odmah ne uvidimo kako bi ga tada okarakterisali, ako ne i optužili, za suviše sočan, beletristički pristup nauci.

Svi Jordanovi filmovi, bilo da su evropsko-umetničke ili američko-komercijalne provenijencije, uvek imaju jaku tezu, postavljaju nezgodna pitanja, i čudno, namerno-nemoćno na njih odgovaraju. Po tome, Jordan je sličan Almodovaru, samo što Almodovarova hispano-američka pobožnost i njoj primerena erotska pobunjenost imaju ishodišta u pobedama iracionalnosti, a Jordanova irska pobožnost i njeni pokušaji komformiranosti etabliranim društvenim sistemima obično dovode do poraza racionalnosti. Što mu dođe na isto, ne za junake, već za gledaoce: Almodovarova čaša je obično do pola puna, a Jordanova je obično od pola prazna, da se izrazim figurativno.

U Neustrašivoj, umesto nekadašnjeg Foresta Whitakera iz Igre plakanja, imamo isto tako neporecivo dobrog čoveka kojeg glumi Terrence Howard. Neporeciva dobrota, koja, prema Jordanu, očigledno postoji na zemlji, ima moć da inicira glavne junake za pravilno delanje. Ona je čak i prenosiva sa čoveka na čoveka, ali nije dovoljna da popravi nesavršeni svet dalje od jednokratne pomoći putem spoznaje.

Jordan razmatra večito pitanje o fatalnoj razlici između prava i pravde, a iz specifične ženske pozicije. Od antičke Antigone, preko Truffautovog Nevesta je nosila crninu i Eastwoodovog Iznenadnog susreta (a i friškijih kil-bilavih priča), žene-metafore produžiteljki sveta povremeno su dovedene u situaciju u kojoj im se ne da ni društveni blagoslov (brak), ni iz njega proizašla prava i odgovornosti za (re)kreaciju božjeg dela, tj. rađanje. Kakvi god zlikovci da im stanu na put – bliski srodnici, obične psihopate ili organizovani kriminalci – svi jednako zaslužuju osvetu. A ta je osveta uvek, a u Neustrašivoj pogotovo, upravljena na grad/polis/državu, tj. njihove organizovane sisteme lošeg upravljanja.

Njujork, reč koja je u drugoj polovini 20. veka imala nekadašnje značenje Pariza, postaje kod Jordana negativno konotirani svojevrsni Divlji zapad. Postaje mitski prostor kojem je potreban delatni starozavetni bes, a ne poslušni novozavetni red. U njemu građansko-umetnički intelektualac koji se tek izborio za svoja prava (pošto je, ovog puta, žensko) zarad pravde mora hrabro da uzme stvar u svoje ruke.

I kako god se vatreno molio da bude zaustavljen u, ipak, destruktivnosti, tj. tanatosu, najviše što može da očekuje ovaj aktivista jeste da ga bližnji u tome razume i pomogne mu u izbegavanju zemaljske kazne. A što se erosa ili besmrtne duše tiče, jednom izgubljeni, oni se, prema Jordanu, više ne vraćaju na isto mesto. O tome svedoči izjava „ja sam niko“, kojom glavna junakinja identifikuje, a Jordan povezuje opisani Njujork s Divljim zapadom Leoneove produkcije (Zovem se niko Tonina Valerija).

Hrabrost iz naslova poslednjeg Jordanovog filma ne odnosi se na gubitak besmrtne duše, već na suočavanje s činjenicom o počinjenoj šteti. I još više, na nesebično, kontinuirano gomilanje prljavštine na preostalo sećanje o izgubljenoj duši, a zarad dobrobiti drugih, bili oni samo dobrostive ovce ili pravnom regulativom ograničeni pastiri.