Scenarističko-režiserski debi Kerryja Conrana u startu je zamišljen kao ultrastilizovani omaž 30-im godinama prošlog veka, optimističkom new deal dobu i strip junacima tog vremena
uloge: Jude Law, Gwyneth Paltrow, Angelina Jolie, Giovanni Ribisi, Bai Ling
scenario: Kerry Conran
producenti: Jon Avnet, Aurelio De Laurentiis, Raffaella De Laurentiis, Sadie Frost, Jude Law
žanr: SF/ triler/avantura
trajanje: 88 min.
proizvodnja: SAD, 2004.
zvanični web: http://www.skycaptain.com
fotografije: Yahoo
trejleri: Apple
muzika iz filma: Amazon
Septembarsko vikend otvaranje filma
Kapetan Nebo i svet budućnosti sa 16,5 miliona dolara zarade i prvim mestom američkog boks-ofisa te nedelje, iznenadilo je mnoge prognozere koji su delo snimljeno revolucionarnim digitalnim pristupom unapred otpisali kao još jedan promašaj poput
Final Fantasy.
No, kad se uzme u obzir da je film napravljen sa tričavih 70 miliona dolara, neke stvari više i nisu toliko iznenađujuće. A da ne govorimo o tome da je 80 odsto materijala kompjuterski generisano, pa odlična glumačka ekipa, sedam posvećeničkih godina Conranovog rada...
Taj spoj skromnog budžeta, radnog fanatizma, interesantne teme i njene još interesantnije realizacije, doprineli su početnom uspehu Sveta sutrašnjice.
Prošlost naše budućnosti
Scenarističko-režiserski debi Kerryja Conrana u startu je zamišljen kao ultrastilizovani omaž 30-im godinama prošlog veka, optimističkom new deal dobu i strip junacima tog vremena: Flešu Gordonu, Baku Rodžersu i palp SF-romanima... Retro i pomalo kemp iščitavanje mitologije pop kulture pažljivo izbalansirano između kiča i pravih (nostalgičnih) emocija. Spoj klasičnog i novog u besprekornom vizuelnom pakovanju.
Spejs opera
Spejs opera je opšteprihvaćeni termin za jednu podvrstu SF-žanra nastalu početkom prošlog veka u jeftinim roto časopisima (Amazing, Wonder stories, Astounding SF...) koji su bili namenjeni tinejdžerskoj publici u SAD.
Peđa Vuković u svom eseju Kosmička opera (časopis Alef br. 11) je ovu vrstu SF-a definisao ovako: “Kosmičke opere ili operete, jesu herojski, epski SF avanturističkog tipa sa specijalnim osobinama. One su izrazito romantične, mnoge su i bljutavo patetične, a ponekad se pretvaraju u prave melodrame sa laserima i mačevima. Proslavili su ih pisci Edgar Rice Burroughs, Edward Doc Smith i mnogi drugi koji su bukvalno iz dana u dan štancali priče sa svojim junacima. Bazirane na jeftinim idejama ali dinamičnom stilu pisanju, plenile su pažnju čitalaca željnih zabavnih avantura. Direktno ili indirektno su ostvarile ogroman uticaja na SF, superherojski strip i holivudski film.” |
Zaplet baziran na avanturama hrabre i lepe novinarke koja, istražujući nestanke poznatih naučnika širom sveta, otkriva da su oni povezani sa napadima tajanstvenih robota na Njujork. Pa joj u pomoć priskače bivša ljubav – pilot, sa kojim prelazi egzotične krajeve širom sveta u potrazi za suludim naučnikom – tvorcem tih misterija. A on ima manijakalni plan za uništenje poznatog sveta kako bi stvorio sopstveni svet budućnosti, koji prilično podseća na ezoterijske zamisli propalog austrijskog slikara Adolfa Hitlera.
Zvuči poznato?
Blago rečeno!
Reč je o klišeu bezbrojnih SF-saga tog doba (najčešće iz pera oca spejs-opera Doca Smitha), holivudskih B- filmova, stripova poput Fleša Gordona, Baka Rodžersa, Doka Sevidža, Senke, Džima iz Džungle... ukrštenih sa svim što je Conranu izgledalo interesantno.
A zanimao se za dosta toga: od
Letećih tigrova - britansko-američkih pilota-plaćenika u Kini; preko film noira,
Ratova zvezda, Langovog
Metropolisa,
King Konga, serijala
Godzila, Džejms Bond i
Indijana Džons, Baumovog romana
Čarobnjak iz Oza, bauhaus arhitekture, detektivskih priča
Raymonda Chandlera, klasičnih avanturističkih filmova sa
Clarkom Gableom i
Humphreyem Bogartom, radova
Lenie Riefensthal, video-igrica i manga crtića...; do potcenjene Verhoevenove SF-satire i remek-dela
Svemirski vojnici.
Postmodernističko iščitavanje palp tematike, prilagođene modernom vremenu, pop-bućkuriš (na prvi pogled) jako zgodan za ekranizaciju - po principu
svako će da nađe nešto za sebe. Što se, na primer, odbilo o glavu Stephenu Sommersu i njegovom
Van Helsingu koji polazi od sličnih postavki kao i
Kapetan Nebo, ali završava u dosadi i prenatrpanosti nedovoljno razrađenih ideja.
Filmski fanatizam
Ono što u dobroj meri spašava
Svet budućnosti upravo je posvećenost režisera koji je prve skice i kompjuterske trejlere počeo da pravi još pre desetak godina. I upravo na osnovu njih je dobio zelene svetlo od studija za početak snimanja. Nešto kao rad
Petera Jacksona na
Gospodaru prstenova, samo bez komercijalnog bekgraunda Tolkienovog serijala.
Conran je čak četiri godine potrošio za izradu šestominutne crno-bele animacije ogromnog cepelina koji pristaje uz Empajer stejt bilding. Tim snimkom je zainteresovao producenta Jona Avneta i Judea Lawa za učešće u filmu.
Fleš Gordon
Glavna inspiracija za lik Kapetana Nebo je jedan od najčuvenijih strip junaka prošlog veka. Istoimeni kosmički heroj Fleš Gordon je nastao u glavi velemajstora Alexa Raymonda koji je glavne osobine spejs-opere preneo u stripovski milje: priče o avanturama Fleša i njegove verne devojke Dejl i prijatelja naučnika Dr Zarkova decenijama plene pažnju čitalaca. Na njihovom crtanju okušala su se mnogobrojna strip imena, doživeo je nekoliko ekranizacija od kojih je poslednja snimljena 1980.
Dinamičan tempo pripovedanja, egzotične lokacije (od čuvene planete Mongo do neistraženih dubina svemira) i fenomenalni crtež, sa lakoćom potiskuju naivnost i ponavljanje ideja, čineći od svemirskog avanturiste jednu od ikona pop kulture. |
“Još prilikom prvog gledanja sam video ključne elemente filma koji su ga činili posve jedinstvenim. Razlikovao se od bilo čega što sam do tada video", kaže producent Avnet, “kum” ovog epskog projekta, zbog višestruke uloge Conranovog mentora / producenta / zaštitnika.
Kad je Avnet potom šestominutni film pokazao Lawu, glumca je kadar Sveta sutrašnjice toliko opčinio da je ne samo prihvatio glavnu ulogu, već se pridružio i ekipi producenata.
Za celi film Kerryju je ipak trebala ekipa tehničara i 2.000 snimljenih CGI-kadrova, a glumci su većinu filma odglumili ispred plavog platna koje je posle popunjeno specijalnim efektima i kompjuterskom slikom sveta budućnosti.
Budući da je ceo film snimljen pred pomenutim platnom, snimanje je trajalo 26 dana i znatno smanjilo troškove u odnosu na klasične metode.
Režiser tvrdi da film još nije završen: “Mogao bih na njemu raditi još šest meseci... Ili još šest godina!”
Velika prednost filma su glumci. Od
hičkokovske plavuše Gwyneth čiji lik je zamišljen kao posveta divama poput
Veronice Lake ili
Grace Kelly, preko androgenog seksepila Angeline Jolie (sa crnim povezom preko oka i tesnim uniformama) do odlične kreacije Lawa kao pustolovnog Kapetana Neba - svi oni se savršeno uklapaju u Conranovu retro viziju ljudske budućnosti. Pomalo je bizarno “hologramsko” pojavljivanje pokojnog glumačkog barda
Laurencea Oliviera koji je umro 1989. godine.
Kritika je Svet sutrašnjice ocenila različito: od optužbi za pomodnost i preteranu upotrebu tehnologije, do hvalospeva za originalnost i ”otkrivanje novog puta filmske umetnosti”.
Conran se sada sprema za film slične tematike: ekranizaciju
Marsovske princeze Edgara Ricea Burroughsa,
Tarzanovog oca i jednog od začetnika SF-literature.
"Iz njegovih priča nastala je cela palp-književnost", kaže Conran, "svaki moderni SF-film ima korene u njegovom pisanju."
Iako Conranova vizija budućnosti u Holivudu još nailazi na odbijanje i podsmeh, ne treba zaboraviti da su svojevremeno tako dočekali i
Georga Lucasa kad je pričao o filmu sa svemirskim carstvom i vitezovima koji se bore protiv njega... Danas je Lucas vlasnik skoro pa paralelnog Holivuda: iz
Ratova zvezda izrastao je studio
ILM. Kao što je
Gospodar prstenova iznedrio
WETA Digital, ni Conran neće ostati bez svoje firme za specijalne efekte.
“Kerry je moj rob na sledećih 50 godina", kaže producent Jon Avnet.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.