Echoes, Silence, Patience and Grace

(RCA / Sony BMG / Multimedia)

Još jedna prilika za podelu među slušaocima Foo Fightersa. Onima koji su bend zavoleli prvenstveno zbog prva dva albuma Echoes... će zbog ispeglanog zvuka biti još jedno razočaranje, a onima koji su se kasnije priključili to će biti manirističko, razblaženo i preproducirano izdanje. U svakom slučaju, nema nikakvih iznenađenja

Miloš Trifunović

Ocena:
4

David Grohl je čvrstim i duhovitim pesmama i jasnim zaokretom ka power popu na prva dva albuma Foo Fightersa pokazao da nema problem s nasleđem Nirvane. Fightersi se nikad nisu obraćali alternativnim fundamentalistima i nudili su drugačiju vrstu gitarskog popa, onu koja je ostala radikalno otupljena u trenutku koji je koincidirao sa Davidovim saradnjama s članovima grupe Queen.

Njihov sedmi album donosi još malo varijacija na ne previše dramatične teme bedaka, koje nikakvo snažno udaranje po instrumentima ne može da naglasi. Zapravo, sviranje je u disproporciji s vokalom – koliko bend biva snažan i isporučuje eksplozivne rifove, toliko Davidov glas i teme celu stvar spuštaju natrag. Na većem delu albuma vokal zvuči odsutno i toliko nenametljivo da za njim ostaje velika rupa.

Prvi singl The Pretender odmah ispucava sve adute. Iako nije na nivou nekadašnjih hitova, sa snagom manifesta pokazuje šta Foo Fighters mogu kad su raspoloženi. Sledeća, Let It Die poseduje ubedljivu grmljavinu gitara nakon koje bend gradi tenziju, da bi se sve na kraju završilo opštom drekom i gitarskim orgijanjem.

Pesmom Erase Replace album počinje suviše da se ponavlja i tako gubi snagu. Long Road To Ruin nudi shvatanje popa kao usiljene pozitivnosti i dramatike na nivou prosečne tinejdžerske serije i naslovom najavljuje ostatak albuma.

FOO FIGHTERS: Echoes, Silence, Patience and Grace

Izuzetak su Come Alive, sa čudnom melodijom na akustičnoj gitari i prelazom u gitarski hard rock, i Summer’s End, koja pokazuje kako bi bend trebalo da zvuči ubuduće ako će već da ima posla sa sterilisanim pop zvukom. Ovde treba pomenuti i interesantan instrumental Ballad of the Beaconsifield Miners. Ostale pesme se kreću na liniji od akustičnih do gitarskih pop komada, uglavnom držeći se proseka.

U Echoes, Silence, Patience and Grace se oseća nedostatak inovacije i otupljivanje oštrice, što se zlurado može protumačiti i kao simptom starenja. Foo Fighters ipak otkrivaju i ono što bi mogla biti budućnost benda, ali zasad ostaje otvorena mogućnost da to bude i loš mainstream i bezličan pop.

Povezano:

In Your Honor – prikaz albuma

Audio:

The Pretender

Video:

Come Alive

Komentari

maare (gost) | 22.10.2007. 21.18.10

jea, nesto slicno me je odvracalo da uopste preslusam album. moc intuicije!
Joe Cole (gost) | 23.10.2007. 11.03.28

Btw, ovo je 6-ti album... Prosli je bio dupli, a ne dva albuma. Toliko o poznavanju materije o kojoj se pise...
Trifunovic (gost) | 23.10.2007. 23.52.04

Izvin'te nisam ja brojao albume. Mada, kakogod se cini da razlike izmedju petog, sestog ili sedmog, ako hocete, ne postoje.
Goran (gost) | 25.10.2007. 21.32.36

Dobro, vi iz POPBOKS-a bas ne volite cvrst zvuk? 4?! .... Pa ok.. nije 10 sigurno ali 7 jeste... Album je u krajnjoj liniji korektan, dobro snimljen i dobro odsviran. Pesme variraju, gde bi svakako izdvojio The Pretender i Come Alive... Cudno je to da bendove ovog muzickog zanra na ovaj ili onaj nacin morate da pljunete... bilo da je rec o recenziji albuma ili koncertu koji je bend odrzao (mislim konkretno na THE CULT i jos par bendova)... Mislim da bi ovakve recenzije trebao da pise neko ko sluza ovaj muzicki pravac. Eto.... moje zapazanje....... sada konaceno imate komentare na sajtu pa mogu da javno iznesem ovakve stvari... ;)
Vlajko (gost) | 26.10.2007. 03.12.07

Svakojaki albumi su ovde dobijali ocene 7,8,9, a za F.F. 4? Ili promenite recezenta ili neka se malo bolje unese u materiju, ovako je malo neozbiljno.
Mirjana (gost) | 26.10.2007. 10.52.16

Svaka cast. Recenzija je vise nego dobra. Foo Fighters prave takav zvuk u zadnjim radovima. Uglavnom los s obzirom sta oni mogu ponuditi. Sada im je buducnost MTV bend. Lose. Volim Figterse, ali sta da se radi. Recenzija je tako dobro i kvalitetno napisana da nemam rijeci. Recenice su vrh. Novinarski savseno. Kratko jasno i pogadja. Bravo!
Anoniman (gost) | 30.10.2007. 19.43.25

Slazem se sa recenicom 'nema nikakvih iznenadjenja'..nekako su se ustalili. Ali bez obzira na sve, meni jaako drag bend ;) i ovo JESTE sedmi album: foo fighters, the colour and the shape, there is nothing left to lose, one by one, in your honor, skin and bones, i ovaj!
Trifunovic (gost) | 05.11.2007. 12.29.25

Ja sam hteo da mu dam 6, ali je usledilo cenjkanje sa urednistvom...
Natasa (gost) | 12.11.2007. 18.43.27

Album je preteran.Spot The Pretender je moj omiljeni spot.Steta sto nisu osvojili ni jednu nagradu na EMA 2007,jer su stvarno NAJBOLJI!!!!!!

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike