(Sub Pop/Warner/Mascom)
Kada je trebalo da dâ ime bendu, budući lider Ian Parton se setio bizarnog novinskog teksta o ljudima čiji je posao da očiste teren posle avionskih nesreća. U odnosu na veći deo moderne produkcije, drugi album Go! Teama postiže sličan efekat
Danas je teško čuti (pa i zamisliti) plesnu muziku koja slušaoca tretira dostojanstveno. Donedavno, negde do skretanja Public Enemyja ka margini, to je bio slučaj sa hip hopom. Zapitajte se za trenutak, šta se dogodilo sa najavljenim izlaskom iz geta (koji se ticao svih nas), zatim sa duhovitim citatima i ritmovima koji su oslobađali slušaočevo telo? Pa, recimo da je danas ostao aktuelan samo konkurs na temu: ko je primio više metaka.
Činjenica da se uz to „zabavljamo po klubovima“ je porazna, a poseban ton celom procesu daje Industrija koja to sve pakuje i pravi savršenu matricu. Na taj način ovo baškarenje u getu dobija gorak ukus. Novina u produkciji, na koju se često pozivaju dobri poznavaoci hip hopa nije sporna. Međutim, postavlja se pitanje koliko se kupovina jednog takvog proizvoda razlikuje od kupovine poslednje verzije praška za veš motivisane reklamom u kojoj se kaže da je baš ovoga puta pred nama onaj najbolji – i najjeftiniji, naravno!
Takva vremena traže heroje. Momak iz Brajtona po imenu Ian Parton je baš zbog toga počeo da silazi u podrum svoje kuće u kom je beležio i spajao, sekao i lepio. Na najjednostavnijoj opremi, treba li to reći... Taj poniženi slušalac je odlučio da ugasi radio i stvori sopstveni svet u kome su jedine norme – ritam, buka i pozitivna energija.
Rezultat je bio Thunder, Lighting, Strike – najbolji debi album 2004. Reč je o energičnoj ploči na kojoj se mešaju Sonic Youth i skriveni biseri funka 70-ih, teme iz akcionih serija i hip hop low-fi produkcija iz naredne decenije. Teško je zbog bogatih naslaga prepoznati sve što je korišćeno, ali svaki zvuk na ovom albumu je bio pojačan tako da ne zadovolji standarde radijskog emitovanja. Kod nespremnog slušaoca je izazivao šok usled bučnog izliva enormne energije.
Partonov poduhvat je zbunio mainstream. Naizgled prijemčiv, poletan zvuk, prepun zaraznih melodija spremnih za vrhove top lista, provocirao je sirovošću i zaraznim entuzijazmom kao glavnim adutima. U prilog ovome ide i podatak da su članovi benda prema Partonovim rečima “uglavnom prijatelji i prijatelji prijatelja – druga dvojica žive blizu mene u Brajtonu, dame žive u Londonu“ (ostali članovi su: Chi Ky Fukami Taylor, Kaori Tsuchida, Jamie Bell, Ninja i Sam Dook).
Ovogodišnji Proof of Youth nastavlja uspešnu misiju vraćanja smisla vašim omiljenim žanrovima i davanje onim manje omiljenim, koje industrija samo cedi i baca. Još usredsređeniji, i bez predaha kojih je bilo na prvencu (ovde je to samo My World), ovaj album pokazuje da je Parton trenutno autor sa najoriginalnijom vizijom u pop muzici.
Impozantan izbor matrica (čija funkcija je ukazivanje na zaboravljene, a važne kutke pop istorije, poput gitariste Alana Parkera i aranžera, producenta i trubača McKinley Jacksona) lako se stapa sa odsviranim. Sazvučje podžanrova u rasponu od tema zaboravljenih akcionih serija 80-ih i filmova 60-ih, do horskog, cheerleaders pevanja koje probija bubnu opnu, u pojedinim trenucima još jače udara i za kratko vreme preokreće svakodnevicu u praznik.
Policijske sirene koje se mogu čuti na početku Grip Like A Vice nagoveštavaju pravi vatromet pozitivne energije. Ova pesma ne samo da vas tera da se krećete i skačete, već vas otvoreno izaziva neprestanim ponavljanjem iskaza „It's a woman's world... You gotta gimme what you got... Get ready for this...“ dok gitara škripi u punokrvnom noise rock maniru.
Osnova na kojoj iskrsavaju najrazličitiji zvuci iz pop istorije je ritam sekcija koja liči na Stoogese koji sviraju neki Motown dragulj. Takve su Doing It Alright i Titanic Vandalism. U ovoj drugoj tema koju svira duvačka sekcija ponovo otvara pesmu ne sredini, ne dozvoljavajući slušaocu da uzme vazduh. Fake ID je savršeni teenage punk, a ozbiljan udarac svim skepticima upućuje, a ko drugi do Chuk D, u superiornom gostovanju u pesmi Flashlight Fight.
Za razliku od umornog indie miljea („Nikada ne bih bio zadovoljan sa Go! Teamom kao još jednim gitarskim bendom, nama treba nešto uzbudljivije, naročito u klimi Keanea i Embracea i njihovih indie balada“ - I. Parton) i hip hopa („Na početku je hip hop bio potpuno eksperimentalan i vodili su ga ulica i ljudi koji su imali ideje“) The Go! Team svakog trenutka slušaočevo telo čini zdravijim i boljim. Ova šestorka vraća muzici energiju i slobodu tako da, dok slušate Proof Of Youth, imate utisak da ste rođeni u pravo vreme.
The Go! Team su, kao što im ime kaže, došli da očiste olupine aviona posle nesreće: da nas spasu enormne količine svakodnevno proizvedenih pesama koje u stvari prave privid „izbora“).
Da, Ian Parton je novi junak pop muzike – čovek koji je napravio wall of sound za 21. vek.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Stop! (gost)
| 03.11.2007. 10.08.15
Thunder, Lightning, Strike - daleko bolji.
-
Jare (gost)
| 04.11.2007. 16.15.33
Nego sta nego bolji, on prema ovome zasluzuje 12! Ne razumem pojedine recenzente ovde... Svuda priznati odlicni albumi se ovde pljuju, teski proseci se proglasavaju klasicima, a kad se nesto i ubode, onda i to ispadne nespretno (Radiohead).
-
rony playstation (gost)
| 05.11.2007. 01.13.28
prvi album,nevidjeno pozitivno loodilo..a za ovaj..ne mogu da docekam.
-
Profa (gost)
| 05.11.2007. 17.30.40
Fascinantno je neznanje ljudi koji se kao bave muzickim novinarstvom (kao gore potpisani). Ali to je nasledje "download kulture". Vecina ljudi-gostiju na ploci uopste nije ucestvovala u snimanju iste. Ukupno je odsvirano mozda 20% ploce, ostalo su sve semplovi i kolazi. Ko je The Go! Team gledao uzivo, zna o cemu pricam. Cela grupa je jedan veliki muzicki falsifikat (i to odlican!) Pocevsi od imena (koje su morali da promene), jer vec postoji jedna sa istim, iz davno prohujalih vremena. Nemojte se baviti trivijalnostima, probajte da napisete nesto o muzici razumljivim jezikom. Ovo je jedan zakasneli (i to fenomenalan) album iz davno preminule imperije zvane Sugarhill Records (seca li se iko Funky 4+1, Spoonie Gee-a, i oh, da, Sugarhill Gang i Grandmaster Flash & The Furious 5 iz ranog perioda, kao i Angie Stone dok je jos bila MC u prvoj zenskoj rap grupi svih vremena, The Sequence?????????) Fenomenalna ploca. Slusajte cesto
-
neko mora to da spreci (gost)
| 07.11.2007. 16.30.38
Profo,
1)u tekstu je glavni junak Ian Parton, koji sece i lepi. clanovi grupe se spominju samo jednom. sviranje isto toliko.
2)na netu mozes da proveris kako je bend dobio ime.
3)u bilo kom tekstu o bendu pogledaj koliko su Partonu vazni Sonic Youth
iz svega se moze zakljuciti samo da nisi razumeo tekst, ali cemu onda taj nadimak?
-
Profa (gost)
| 13.11.2007. 16.04.33
@ Neko Mora To da Spreci.
Evo upravo o ovome sam dobronamerno i pisao. Citajte pazljivije.
Citat "na netu mozes da proveris kako je bend dobio ime".
Za pocetak kupi CD (ako se secas kako to izgleda)i procitaj knjizicu koja postoji u njemu. Mozes i da pises clanovima grupe i li diskografskoj kuci pa da ti posalju press info (skoro da nista ne kosta). A ako se informises Na mrezo-wiki-lazopediji, stvarno si neozbiljan ili neozbiljna. Toliko o razumevanju. Uzgred, na ovom web-site-u sam za samo 60-ak dana posecivanja procitao toliko materijalnih i logickih gresaka, da me strpljenje polako izdaje. A to kosta.... I zdravlja i para......Potrosili ste sav kredit. I pali na ispitu.Uzdravlje. Skoro uvek pogresni ljudi na pogresnom mestu. Usud, sta li.
-
Dragan (gost)
| 09.07.2008. 17.12.00
Ako je ovaj album super, sta tek onda treba reci za nesto ovako dobro : https://www.youtube.com/watch?v=SDeTv12mulo :) ?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.