(RCA)
Trebalo je da Red Carpet Massacre bude drugi album ponovo okupljene najuspešnije postave britanskih šminkera. Gitarista Andy Taylor, međutim, nije izdržao, no tu su obilni bonusi u vidu doprinosa Timbalanda i Justina Timberlakea. Samo po sebi to ne mora da deluje kao loša ideja, ali Duran Duran zaslužuju više od restlova tuđe kreativnosti
Iako je potpisnik jedan od onih koji su proživeli i preživeli osamdesete u ulozi iskrenog pop-konzumenta a i zbilja je uživao tokom njihovog beogradskog nastupa, ipak ne bi želeo da izbegne suočavanje s neprijatnim istinama. Jedna od njih je da je poslednji uspešan i vredan album Duran Duran The Wedding Album objavljen još 1993.
Povratak na stare pozicije im, nažalost, i dalje ostaje nedostižan cilj jer najnovije izdanje Red Carpet Massacre, uprkos nekolicini vrednih trenutaka, ne uspeva da prikrije suštinsku jalovost i tromost.
Niz krupnih potresa pratio je nastanak ovog izdanja. Naime, izdavač je odbio snimke nastale pod producentskom paskom Michaela Pattersona (radio s Beckom, a na listi njegovih saradnika je i Notorious B.I.G.). Grupu je (po drugi put) napustio gitarista Andy Taylor, a potom se krenulo od samog početka. Ovog puta pod nadzorom Timbalandovog saradnika Natea “Danja” Hilla (Britney Spears, Nelly Furtado), uz povremeno produkcijsko i pevačko prisustvo samog Timbalanda i njegovog štićenika Justina Timberlakea.
Oslanjanje na producentovo umeće baratanja studijskom bižuterijom predstavlja problem kada je on u lošoj formi. Timbaland ovde samostalno potpisuje tek tri pesme, ali učenici prate njegovu mustru posežući za finesama iz istog inventara (poput štucanja, softvera za moduliranje glasa i elektronski generisanih hip hop ritmova).
Na primer Skin Divers, jedna od pesama u kojima pripomaže Timberlake, donosi već dobro poznata rešenja koja su publici još sveža u pamćenju. Međutim, tragovi studijskog mrcvarenja i neoriginalnost producentskih zahvata jasno su vidljivi ali, nažalost, nisu jedine mane ovog ostvarenja.
Naime, kao najjači utisak nameće se odsustvo svežih pesama s istinskim pop-sentimentom, zahvaljujući kojima su Duran Duran dogurali do izdanja 2007. Tako čist zicer, saradnja s Timberlakeom u pesmi Nite-Runner, poseduje značajnu dozu hitičnosti, ali se mora priznati da se takva kakva je, bez i najmanje intervencije, mogla naći i na Timberlakeovom albumu u solo varijanti.
Duran Duran, kao velikomučenici novog romantizma i novog talasa u pop-oblandi, svakako zaslužuju više od restlova tuđe kreativnosti. Beskrvnost i sterilnost primetni su u početnoj numeri The Valley,koju Duran Duran hrabro ali ne baš promišljeno ostavljaju bez jasnije istaknutog refrena.
Od slične boljke boluju Tempted i Dirty Great Monster, dok naslovna pesma počinje obećavajuće, mutacijom melodije Save a Prayer, ali se ubrzo raspada u pokušaju da zvuči provokativno i oštro uz želju da se poentira i na ideološkom planu. Box Full O’ Honey i She’s Too Much, pak, nisu lišene draži i potencijala, ali su, ispeglane i razvodnjene, tek slabašan eho bolje prošlosti.
Ovom izdanju manjkaju upravo pesme s potencijalom za horsko pevanje refrena (uz podignute ruke, naravno) poput (Reach Up for) The Sunrise s prethodnog (takođe slabašnog) albuma Astronaut ('04). A pelcer je već bio tu. Trebalo je samo pratiti pravac Falling Down, jednostavne ali osobene i, mada izvedene u mid-tempu, poletne i punokrvne pesme koja predstavlja i siguran singl i najviši domet ovog albuma.
Na tom tragu je i poslednja Last Man Standing, čiji se kvalitet može relativizovati zbog isuviše očigledne sličnosti s već pomenutom Save a Prayer.
Nikada ne bi trebalo osporavati pokušaje autora da istraže nove teritorije, da iskorače iz (samo)nametnutog kalupa, ali problem nastaje kada se ne sudi na osnovu namera već na planu postignutog.
Duran Duran su još polovinom 80-ih potražili pomoć etabliranih u crnom zvuku - doprinos Nilea Rodgersa (Chic) zvuku albuma Notorious - ali čini se da su tada imalo daleko ubedljivije kreativno pokriće. Ovako postavljen, Red Carpet Massacre ostavlja utisak pukog popunjavanja međuprostora do bolje prilike.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Tamara (gost)
| 07.12.2007. 14.56.45
Hvala za clanak o Duran u , ovo je tek drugi tekst koji se pojavio na nasim prostorima o novom albumu . Takodje bitna informacija : na Japanskom izdanju postoji bonus Pesma Cry baby cry .
-
Macavity (gost)
| 07.12.2007. 20.15.23
DD su muzički dinosaurusi, i bez obzira što mi je bilo prijatno na njihovom bgd koncertu, jasno je da su davno prešišali svoj (kreativni) vrhunac. U tekstu su realno opisana dostignuća na najnovijem albumu, i do određene mere raduje činjenica da će bar 2 pesme trajati.
-
udbaš (gost)
| 08.12.2007. 00.28.48
Kako to svojevremeno reče Teofil Pančić u svojoj poeziji, „Na istoku turban, turban, na zapadu Duran Duran“
E sad, imajući u vidu Timbalandovu sklonost azijatskim semplovima, stopili su se Istok i Zapad.
-
Alex (gost)
| 08.12.2007. 18.57.01
I posle svih godina jasno je da Duran Duran ne mogu da dobiju pozitivnu kritiku u nekom našem mediju. Možda se u negativnoj recenziji, ponekad, neki recezent osvrne ne neki prethodni album - "koji je za razliku od aktuelnog bio dobar" i to je to, u najboljem slučaju.
Ako pogledamo većinu recenzija novog DD izdanja u svetu, vidimo da stvari izgleda stoje ipak prilično bolje - ocene su: 3/5 u Timesu, 3,5/5 na Allmusic, 6/10 na PopMatters, 3/5 RollingStone , 3/5 UNCUT , 3/5 Guardian, B+ Entertainment Weekly, a publika je standardno zadovoljnija od kritike.
Što se tiče Popboksa, izgleda da dalje od prepisivanja NME-ja ne idu (4/10), a to ovaj sajt baš i neće učiniti relevantnim sajtom koji se bavi pop muzikom.
-
Mahmud Ahmadinedžad @Alex (gost)
| 08.12.2007. 19.14.22
zaboravio si i Glas Koncila!
ocena 10/10.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.