(Relapse)
Ovaj američki bend je albumom Calculating Infinity (1999) pomerio granice metalcorea. Dok su ludački taktovi, nepravilni ritmovi i frenetične solaže često hvaljen aspekat njihovog zvuka, pridobijanje publike je malo teži poduhvat. DEP se tome posvetio još od izdanja Miss Machine (2004), a sada to i utemeljio najnovijim albumom
Veliko je čudo da je Ire Works uopšte i snimljen. Dillinger Escape Plan već ima reputaciju benda koji često menja članove, i to neretko iz bizarnih razloga (na primer, gitarista Brian Benoit je iznenada oboleo od brahijalno-pleksusnog neuritisa!). No, situacija je postala odista neprijatna kad je jedan od osnivača, bubnjar Chris Pennie, nekoliko dana pre nego što je snimanje Ire Worksa trebalo da počne, iznenada napustio bend i otišao da svira u Coheed and Cambria.
Bubnjar i perkusionista Bil Sharone je doveden u poslednjem trenutku da spasi stvar, i Ben Weinman (jedini preostali član originalne postave) i ekipa su snimili album koji je iznenadio sve koji su očekivali jedva snimljeno poluostvarenje.
Na Ire Works DEP nije išao na promenu po svaku cenu. Svi elementi prethodnog ostvarenja Miss Machine i dalje su tu – haotični rifovi ukrašeni jazz figurama, prog-pop elementi razbijeni mathcore ludilom... Međutim, ono što DEP ovde znalački izvode je upravo suprotno od onoga što su radili pre: dok je Miss Machine bio namerni, siloviti pokret ka eksperimentu, ka unošenju nečeg novog u već oprobanu formu, Ire Works je konsolidacija i suptilni nastavak njihovog žanrovskog grananja.
Daleko od toga da ovde nema dovoljno „mesa“ za puriste. Pesme kao što su Fix Your Face ili Nog Eye Gong nisu ništa manje brutalne niti tehnički zadivljujuće od starijih stvari. One zapravo funkcionišu kao protivteža nekim od ekscentričnijih pseudopop ispada kao što je Black Bubblegum.
Svako ko ima afiniteta za čudniji, ekstravagantniji pravac metala, npr. za Mastodon ili Mikea Pattona, dobiće više nego dovoljnu dozu neurotično-psihodeličnog, progresivnog zvuka koji karakteriše pomenute muzičare.
Elementi kojih su se neki stariji fanovi gnušali kod Miss Machine ovde igraju važnu ulogu kontrabalansa i čine sredstvo za stvaranje zaista originalne atmosfere. Elektronski semplovi i matrice protkani kroz Ire Works zvuče toliko prirodno, “organski”, da dodaju novu dimenziju matchcore formi koja već uveliko gubi privlačnost i originalnost.
Ire Works je briljantno realizovan album iza kog stoje muzičari vrhunskih sposobnosti. Ipak, on ne pomera značajno granice u odnosu na Miss Machine. Pošto je ta linija već visoko, ne može se reći da je ovo siromašno delo. Konfuzne kompozicije su i dalje logično haotične, zarazne melodije su prisutnije i jače, a jezivi elektro aspekti daju albumu neočekivanu prednost u odnosu na ostale tech-metal bendove.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
maare (gost)
| 10.01.2008. 17.28.49
mastodon uopste nije cudan, samo dosadnjikav, a miss machine je bio korak unazad u odnosu na calculating infinity, klasicno remekdelo koje transcendira zanr(ove).
sto se tice ire works: njim je postalo jasno da je tdep postao jos jedan metal/math/grindcore bend kome je realizacija postala bitnija od kreacije. steta sto nemaju direktne naslednike, number 12 looks like you su blizu ali to ipak nije to, sto se moze reci i za pig destroyer...
odo da slusam parts & labor ili kako je morissey zavoleo grind/math!
-
Cvele (gost)
| 10.01.2008. 17.56.15
Direktni naslednici su Psyopus. A 6 je preniska ocena za Ire Works, mislim da je to najniza ocena koju sam igde video. Plus, ova recenzija je afirmativna, sto je jos cudnije.
-
buda (gost)
| 11.01.2008. 12.01.00
ono sto mnogima promice je da su the dillinger escape plan jedini realni naslednici benda kao sto je bio faith no more (u nesto ekstremnijoj varijanti, prateci priblizavanje agresivnije muzike meinstrimu tokom novog milenijuma)
-
K (gost)
| 12.01.2008. 16.10.35
"ne može se reći da je ovo siromašno delo"?!? Bend je vrh, na novom albumu su u najboljem izdanju i ovo je sve sto zasluzuju? Svuda pokupili odlicne ocene, samo u ovoj ne bas dobro napisanoj recenziji ..."Ire Works je konsolidacija"... bezveze.. bolje da nije ni predstavljen nego sto jeste ovako...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.