Izraz ove lidske petorke kreće se između postrocka i postpunka, ali retko kad zalazi u već ispitane teritorije. Da je Ian Curtis, umesto u grob, otišao na fakultet, iLiKETRAiNS bi u svakom pogledu bili naslednici Joy Divisiona
Posle prošlogodišnjeg EP-ja Progress Reform (2006), iLiKETRAiNS je napokon objavio debi album Elegies to Lessons Learnt. Naziv izdanja je aluzija na stih iz nešto ranije objavljenog singla Victress: “I sing elegies to lessons I will never learn”, što bi trebalo da znači da su u međuvremenu savladane neke lekcije.
Muzička strana albuma otkriva, pre svega, elemente postrocka na tragu japanskog post-rock sastava Mono i i kanadskih avangardista Godspeed You! Black Emperor. Lagano i vrlo strpljivo građenje atmosfere usmereno je ka jačanju nervoze i maksimalno odloženom klimaksu.
Putovanje važnije od destinacije, poruka je na koju aludira i sam naziv grupe. Minimalizam tonova stvara poovsku atmosferu, kroz koju nepogrešivo vodi dubok iancurtisovski vokal frontmena Davida Martina. Senzibilitet smrti, oslobođen svih tragova patetike, hrabar je izbor centralne teme koliko je to i sama konceptualnost albuma. Istovremeno privlačan i destruktivan, ovakav stilski sklop je karakteristika britanskog podneblja.
Melodrama kojom se često služe opisujući nesreće i ljudsku glupost ni u jednom trenu ne prelazi u jeftinu liriku. iLiKETRAiNS, zapravo, lucidno i s nagoveštajem delikatnog humora posmatra dešavanja iz subjektivnog ugla, pokazujući neobične intelektualne dubine i, pre svega, poznavanje istorije. Retoričko je pitanje da li su u predstavljanju istorijskih priča primarni elegija ili apsurd. Od početne pesme We All Fall Down do završne Death Is the End, album je hronološki katalog tragedija.
Tekstovi se graniče s morbidnošću, i obiluju stihovima kao što su: ”You are a cancer“, “Hang me up from a tallest tree“ ili “Rotting flesh is the end or less a funeral train“, koje Dave ponavlja poput mantre u poslednjoj pesmi Death Is the End. U njima je mesto našao ne jedan istorijski fijasko – We Go Hunting je pesma o jezivim suđenjima vešticama u Salemu, a Death of an Idealist o bivšem britanskom ministru Johnu Stonehouseu, koji je 1974. inscenirao svoju smrt zbog dugova i pobegao u Australiju gde ga je uhvatio Interpol.
Singl Spencer Perceval govori o jedinom uspelom atentatu na britanskog premijera (po kom je pesma dobila ime) iz ugla ubice Johna Bellinghama, a B strana singla, I Am Murdered, opisuje isti događaj iz ugla samog Spencera Percevala. Potresna We All Fall Down je storija o seocetu Ejam u kome je kuga 1665. godine pokosila više od tri četvrtine stanovništva jer su se izolovali kako pošast ne bi prešla na susedna mesta.
iLiKETRAiNS su uživo veoma ubedljivi i spretni u korišćenju vizuelnih pomagala i kreiranju mračne atmosfere. Na primer, za vreme pomenute We All Fall Down na video-bimu se prikazuju imena svih nastradalih, a na početku svake numere navode se vreme i mesto događaja koji se opisuje.
Elegies to Lessons Learnt je delo koje i zahteva i izaziva posebno psihičko stanje. Jedna od nuspojava može biti deprimiranost, ali pažljiv slušalac će barem naučiti neke intrigantne istorijske fakte posmatrane iz nesvakidašnjeg ugla, ako već ne prepozna suptilnu lepotu turobnih melodija.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
marcoman (gost)
| 12.01.2008. 15.34.32
Definitivno stvaraju zajebane slike u glavi ;)
-
Kleo (gost)
| 12.01.2008. 15.52.49
Lepo sto se pise i o kvalitetnim a nepoznatim bendovima. Toplo preporucujem i album i EP, odlicni su, stoga mi je jako problematicna ova 6-ica. Klasican primer fanzinaskog popboksovsog kvazi-kriticizma, skoro podjednako izrazen kao i u neumernom i neutemeljenom hvalospevu Goriboru. Bilo bi lepo da autor iznese zamerke koje su uticale da im da jedva prelaznu ocenu. Pazljivo sam procitala tekst i nista osim pohvala nisam videla, osim ako je problem sto su mracni. :(
-
Kojot (gost)
| 12.01.2008. 19.40.55
Stvarno, na osnovu cega 6, covece!?
-
LostInMusic (gost)
| 12.01.2008. 19.53.22
krasna kretika!
cim se nekom nesto ne svedja, odma' lete uvrede "blogerski stil", "fanzinaski popboksovski kvazi-kriticizam"... mislim, mala... covek zna znanje!!!
-
Peca (gost)
| 12.01.2008. 21.49.24
Veoma lep prikaz posle kog je nemoguce ne preslusati album! Ocena ni meni nije jasna, jer je tekst u suprotnosti sa njom.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.