Reportaža iz zone stalnog rata među nacijama, verama i ideologijama, Palestina je krunski dokaz zašto čitanje stripova ponekad ume da bude korisnije nego pažljivo praćenje na časovima
Stripovima je trebalo nekoliko decenija pre nego što su počeli da ih shvataju ozbiljno, naročito u Americi. Tek je uspon grafičkog romana osamdesetih godina uspeo da probije granice zaparloženog geta mentaliteta da su stripovi samo jeftina zabava za nišče duhom. Ali, Amerika je zemlja u kojoj se stvari, jednom kada se promena pokrene, brzo menjaju. Otuda nije čudno kada se posle grafičkog romana i autobiografskih pripovesti (naročito karakterističnih za nezavisnu produkciju) pojavio i novi, još skromno naseljeni žanr: strip-kao-reportaža.
Joe Sacco je Maltežanin po poreklu, mada je odrastao u Australiji i Americi i danas se smatra Amerikancem. Dobar deo svog života putovao je po nesrećnim i ranjenim predelima planete, tražeći istovremeno i sebe i priče koje vredi zapisati i preneti. Kao i svaki dobar novinar-izveštač, Sacco je izvanredan slušalac, s puno poštovanja za svoje sagovornike, čak i kada ne umeju da se izraze, kada lažu ili mu prete.
Ekshumacija leša istine iz ponora iskopanih u ratovima je prljav posao, ali neko mora da ga uradi jer će mu neko drugi platiti. Tržište informacija je, na kraju krajeva, najvrelije tržište našeg doba. Ono po čemu se Sacco razlikuje od prosečnog zapadnog novinara u potrazi za ekskluzivnim informacijama o bolu, mržnji i propasti je što su njegove reportaže objavljivane u formi stripa.
Sacco je, prilično nezasluženo, u našim krajevima dospeo na neku vrstu crne liste, s obzirom na to da je po svojim bosanskim iskustvima uradio stripove poput Safe Area Goražde i The Fixer. Nezasluženo, jer ovi stripovi su sve samo ne antisrpska propaganda i jednostrano izveštavanje o stvarima koje „prosečni zapadnjak ne može da razume“.
No, ovo je tek bura u čaši vode u odnosu na kontroverze koje je izazvao njegov strip Palestina (srpsko izdanje Rende, edicija Struja, 288 strana, meki povez), serijalizovan između 1993. i 2001. godine, kada je i prikupljen u kolekciju koju sada imamo u formi kvalitetnog izdanja na našem jeziku. Palestina je, s jedne strane, pokupila pohvale i nagrade (na primer American Book Award), ali je, s druge, oštro, žestoko i dosledno napadana kao propagandni, antisemitski pamflet.
Političke, kulturološke i etničke teme su teške za svaki medij i zato je ohrabrujuće videti s kakvom lakoćom Sacco sažima slike, ispovesti i priče sakupljene u vreme prve palestinske Intifade, početkom devedesetih godina. Njegov stil izveštavanja i pripovedanja je čist, jasan, neopterećen predrasudama, iako Sacco o svemu što vidi ili čuje ima svoje mišljenje.
Palestina i Izrael koje vidimo na ovim slikama i o kojima čitamo u njegovim opservacijama ili prenesenim svedočanstvima su zastrašujuće, opčinjujuće stvarni. Sve, od arhitekture u pustinji oko koje se narodi bore već stolećima, preko fizionomija izmučenih, lukavih, besnih, fizionomija semitskih, kavkaskih, pa i ostalih (nestabilne zone uvek su prepune stranih novinara, humanitaraca i svakojakih drugih tuđina), pa do prizora nasilja, demonstracija, mučenja, sve ovo je onoliko detaljno koliko je potrebno da intuitivno znamo da gledamo stvarnost, a opet stilizovano i karikirano da se umakne usudu sterilnog dokumentarizma. Saccov crtež je dinamičan i snažan, a njegov narativ precizan, ekonomičan i ponajviše opominjući.
Ispričana u formi iscepkanih epizoda, stilizovanih priča ljudi koji žele da ih neko čuje, Palestina je snažan dokument o sukobu koji ne bi imao smisla kad samo sila ne bi imala poslednju reč u svim raspravama. I sam autor priznaje da nije imao vremena i materijala da se više pozabavi izraelskim pogledom na problem, ali ova knjiga time ne gubi na snazi jer je očišćena od pretenzija i manipulacija.
Sacco ima svoje mišljenje, ali ga ne nameće, dopuštajući čitaocu da formira sopstveno. Nadajmo se da će Rende imati smelosti da objavi i Saccove radove o Bosni. Zašto samo Amerikanci da uživaju u javnoj kontroverzi?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
26 (gost)
| 21.01.2008. 16.13.26
Postujem vredan rad i citalacko pregalastvo Urosa Smiljanica, ali mislim da se primedba koju je uputio na racun knjige Zorana Panovica moze primeniti na njegove poslednje tekstove, narocito na ovaj o "Palestini". Ovo je odlican graficki roman, koji govori, ne samo o jevresko-palestinskom sukobu, vec i o problematici veoma vaznoj i za nasu sredinu, ali nista od toga nije naznaceno u ovom prikazu. Stvarno je vredno hvale sto Uros Smiljanic ukazuje citaocima popboksa na neke zaista interesantne knjige, ali mislim da kvantitet njegovih tekstova pocinje ozbiljno da utice na njihov kvalitet.
-
dexa pantelejski (gost)
| 21.01.2008. 23.29.56
"Sacco je, prilično nezasluženo, u našim krajevima dospeo na neku vrstu crne liste, s obzirom na to da je po svojim bosanskim iskustvima uradio stripove poput Safe Area Goražde i The Fixer. Nezasluženo, jer ovi stripovi su sve samo ne antisrpska propaganda i jednostrano izveštavanje o stvarima koje „prosečni zapadnjak ne može da razume“."
Nezasluženo? Ne bih se baš složio. Naročito ako imamo u vidu da ocene o njegovom radu na tim stripovima nisu ovde iznosili Velja Ilić i Glavni odbor SRS-a već ljudi od stripa, teoretičari, scenaristi, crtači... I mnogi od njih su izgleda videli ono što ti pokušavaš da negiraš. Sakovu neobjektivnost, jeftin senzacionalizam i očiglednu veštinu da iznađe sebi korist na temelju tuđe nesreće. Dovoljno tome u prilog govori što ga kod nas nije želeo da izda nijedan strip izdavač nego kuća koja inače nikad ne izdaje stripove. Rende i grafičke novele? Baš indikativno zar ne? "Safe area Goražde" je, najblaže rečeno, đubre od stripa, plitkoumno i banalno tumačenje jednog rata koji autor očigledno ne razume ali u kome veoma upadljivo navija za jednu od strana. Nije to samo antisrpska propaganda već i jednostavno loš strip, loš u svakom pogledu, scenarističkom, idejnom, crtačkom, političkom, ti odlično znaš šta o Sakou i njegovom radu (i u čisto zanatskom smislu) misle njegove kolege tamo preko bare i kakve pozicije (ne) zauzima. Čudi me da to nisi imao u vidu kada si pisao ovaj tekst, jer i "Palestina" je izuzetno slabo delo.
-
Meho Krljic (gost)
| 22.01.2008. 08.59.37
Sasvim moguće, potrudiću se u budućim tekstovima da se poboljšam. No, evo i par napomena kao direktan odgovor: prva verzija teksta je zaista eksplicitno objašnjavala palestinsko-izraelske odnose ali sam taj deo izbacio jer je tekst bio predugačak a smatrao sam da se o tome manje-više načelne stvari znaju iz opšte kulture i da mogu to da izbacim a da ostavim uvodni deo koji se bavi sa nekoliko tema na jednom malčice opštijem nivou. Isto važi i za paralele sa našom situacijom, originalna verzija teksta jeste imala reference na kosovski problem itd., ali sam na kraju i to izbacio jer mi je delovalo kao trošenje prostora na očigledne dnevnopolitičke paralele...
-
PPŠ (gost)
| 22.01.2008. 10.00.17
Pretenciozno, Pristrasno, Šuplje.
-
Meho Krljic (gost)
| 22.01.2008. 11.23.40
Heh, Dekso, mislim da su nam kriterijumi za antisrpskost i pristrasnost malo različiti... Dobro, možda sam ja naivan, nije to isključeno. U svakom slučaju, da, znam šta o Sakou misle preko bare, pa sam i spomenuo kontroverze, ali sam iz finalne verzije teksta izbacio i recimo da je Brajanu Vonu Palestina jedan od najboljih pet stripova ikad, što je donekle protivteža ideji da kolege o njemu misle sve najgore...
-
26 (gost)
| 22.01.2008. 17.28.01
@Meho Krljic
Zao mi je sto su se moje primedbe nasle zajedno sa onima koje su potpisali dexa pantelejski i PPŠ, jer niti delim njihovo misljenje niti pisemo o istim stvarima. U pravu si za izbacivanje dela teksta koji objasnjava izraelsko-palestinske odnose, ali mislim da si trebao ostaviti paralele sa nasom situacijom. One bi dale problemsku dimenziju tvom prikazu, ovako je previse deskriptivan za moj ukus. To naravno ne znaci da je on katastrofalan ili bilo sta slicno, vec samo da sam navikao da citam bolje tekstove sa tvojim potpisom.
-
Meho Krljic (gost)
| 22.01.2008. 18.49.31
Daću sve od sebe da pišem bolje.
-
Бојана (gost)
| 22.01.2008. 19.09.44
Баш је суперишка текстић!
-
LostInMusic (gost)
| 22.01.2008. 21.04.30
Dobar je tekst, samo Sacco sucks!
-
dexa pantelejski (gost)
| 23.01.2008. 23.35.07
Nema frke, Meho, mi jednostavno imamo različite poglede i kriterijume... Neko voli Supermena neko Betmena i tu nema frke. Problem je u tome što ni Palestina, ni ostali Sakovi stripovi, ne funkcionišu na mnogo nivoa... Ni na autorskom, ni na ideološkom, ni na umetničkom... i problem je taj nedostatak objektivnosti. Nemam ništa protiv kada je neko subjektivan (poput bila Votersona koji subjektivno voli decu :)) ali mi se ne sviđa kada neko, poput Saka, svoje lično, itekako pristrasno mišljenje zasnovano na "činjenicama" čija verodostojnost smrdi odavde do Albukerkija pokušava plasira kao jedinu, neprikosnovenu i apsolutnu ISTINU. To već nije u redu.
-
Meho Krljic (gost)
| 24.01.2008. 08.55.49
Hmda... Paaaa, ja u njegovim stripovima nisam našao pristrasnost, zapravo mislim da je ovo daleko nepristrasnije od većine novinskih reportaža koje sam imao prilike da čitam o našim (i izraelsko-palestinskim) ratovanjima, po američkim medijima. Dođavola, pa The Fixer je praktično posvećen prikazivanju kako su bosanske oružane snage bile sastavljene od kriminalaca, avanturista i mafijaša (doduše, ne pominju se vehabije, to je propust, heh heh heh), glavni junak je Srbin koji kritikuje Aliju i Alijinu ekipu sve vreme, priznaje kako je ubijao, laže, krade, otima, itd. Jeste, pominju se i srpski zločini, ali je težište na ovome što sam napisao. Što se pripovedne tehnike tiče, ja nisam slučajno u prikazu podvukao da je ovo neka vrsta novog žanra u stripu. Ako se 'Palestina' posmatra kao novinska reportaža, njen ton, duh, tempo i pripovedna filozofija su apsolutno jasni i odgovarajući za svoju formu.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.