Američki progressive rock bend je u imenu spojio fascinaciju naučnom fantastikom i Federicom Fellinijem (pojmom „volta“ Fellini je označavao promenu scene). Tokom snimanja četvrtog albuma, članove i producenta su progonili zli duhovi s table-suvenira koju je gitarista Omar Rodriguez-Lopez kupio u Jerusalimu
Već na prvencu De-loused In The Comatorium iz 2003. The Mars Volta su prozvani “Led Zeppelin na esidu”. Pesme poput Intertiatic ESP i Eriatarka su, pored progresivnog rocka (koji je uvek nekako bio u drugom planu, mimo svih muzičkih trendova), oslobodile i veliku količinu neobuzdane energije koja naprosto nije mogla ostati neprimećena, imajući u vidu i neosporan kvalitet pesama.
Frances The Mute (2005) je bio sjajan potez, jer je zagazio dublje u space rock ludilo. Na njemu je bend konceptualnim pesmama od preko 15 minuta pogazio sve klišee, potpuno se oslobodivši standardne forme refren – strofa – refren. Iako je Frances The Mute mnogim slušaocima bio težak za varenje, pesmom The Widow (najkraćom na albumu) bend je napravio dobar štos izabravši za singl jedinu baladnu numeru koja se aranžmanski iole mogla uhvatiti za glavu i rep.
Amputechture (2006) je bio kombinacija prva dva albuma – mnogo prijemčiviji za slušanje od Francesa, po principu – ko preživi 17-minutnu Tetragrammaton koja otvara album, s ostatkom će se izboriti sasvim lako.
Na The Bedlam in Goliath postavka je obrnuta: album otvaraju Aberinkula i Metatron, koje zvuče suviše standardno za Mars Voltu, tj. isuviše podsećaju na Amputechture. Međutim, pesmom Ilyena počinju da se otvaraju nova vrata za marsovsku plovidbu visoke voltaže. U njoj, tačnije u njenoj odjavi, pevač Cedric Bixler-Zavala zvuči kao moljac u pomorandži; pod uveličavajućem staklom.
Od tog trenutka, kako se album razvija, bend postaje sve luđi i luđi. Novi bubnjar Thomas Pridgen uneo je svežu krv; samo je u naslovnoj Goliath raspalio po svim činelama tako jako da ih je verovatno sve izlomio i menjao prilikom svakog novog usnimavanja. Njegovim sviranjem bubnja verovatno će i najtvrdokorniji fanovi At The Drive-Ina (bivšeg benda Bixler-Zavale i Rodriguez-Lopeza) konačno moći da odahnu.
U Cavalettas Mars Volta pokazuju – nikada ne znate šta je sledeće i kuda će vas novi akord ili aranžman (tačnije njegovo odsustvo) odvesti. Efekti, tačnije okean efekata, i dalje su veoma važan faktor u muzici Mars Volte i korišćeni su, pre svega, kao dodatni instrument i organski deo benda umesto uobičajene upotrebe pomagala u vidu “farbanja”.
Svi fanovi gitarskih pedala još imaju puno razloga za ushićenje, jer svakom novom pesmom Mars Volta (tačnije, gitarista Omar Rodriguez-Lopez) uči nas da postoji još puno, puno pedala osim Small Stone phasera, RAT overdrivea, Digitech whammyja, Line 6 delaya, i na koje se sve lude načine one mogu iskoristiti.
Agadez uspešno spaja analogni trademark zvuk melotrona prog rocka 70-ih s fenomenalnom modernom produkcijom bubnja. Ouroborous i Soothsayer prepune su kontrasta toplo – hladno – vrelo, s već prepoznatljivim Omarovim frenetičnim solažama. Vokal je i dalje na potezu između harmonične histerije i lobotomije bez anestezije. Tekstovi pesama su ponovo napisani stilom toka svesti, kao ogromna rečenica koja se proteže u nedogled s povremenim osvrtom na određene prethodno pomenute sintagme s malim deformacijama, uspešno gradeći lažne refrene.
The Bedlam in Goliath nenaviknutom slušaocu može delovati naporno, jer u 76 minuta nema mnogo prostora za predah i toplih plastičnih žica akustične gitare kojih je bilo na prošalbumima; vatreni temperament Latinske Amerike se jasno čuje u svakom odsviranom tonu.
Zaključak se može svesti na dve teze – The Mars Volta su pukli od droge i ne mogu da se sastave da napišu pesme koje bi bile potencijalni veliki singlovi kao što su bile Intertiatic ESP ili Eriatarkas prvenca. Prvi album je bio velika kreativna eksplozija, da bi Frances The Mute nastavio u tom pravcu. Međutim, i Amptechturei Bedlam predstavljaju neodređeno tapkanje u mestu, i više pomeraju u stranu nego unapred.
S druge strane, činjenica je da u današnjem moru popularnog rock đubreta Mars Volta (uz mančesterski Oceansize npr.) održavaju nasleđe monstruma kao što su King Crimson ili Rush, i veliko su osveženje na sceni. Iako su na The Bedlam in Goliath razvili svoj potencijal u potpunosti, albumu fali singl ili refren-dva da bi bio odličan.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Azil (gost)
| 29.01.2008. 14.24.44
Razvili potencijal, a tapkaju u mestu? WTF?
-
buda (gost)
| 29.01.2008. 15.56.12
kraj recke mozda i jeste malo konfuzan (kao i album uostalom).
problematika je sto tapkaju u mestu u smislu da se nisu mnogo pomerili unapred u odnosu na Amputechture, kao sto se ni Amputechture prethodno nije mnogo pomerio unapred u odnosu na Frances The Mute.
razvili su sviracki i ludacki potencijal, ali im fali refren-dva da album bude "ono pravo". ovako album sve vreme leti tamo-vamo i tako 76 minuta
-
james blunt (gost)
| 29.01.2008. 16.12.11
back to bedlam!
-
Troy (gost)
| 29.01.2008. 19.13.55
I ja glasam za Back to Bedlam, ipak je to pravi kult! Ovaj ovde Bedlam je bolje napisan nego sto stvarno zvuci.
-
ves (gost)
| 29.01.2008. 20.27.21
meni bolje zvuci nego Amputecture, ali mi se on inace nije ni svideo, posle dva takva sjajna albuma sa sve EPovima. definitivno tapkaju u mestu.
poslusajte i bonus disk od novog albuma, tu su obrade, ja sam danas nasla..
-
maare (gost)
| 29.01.2008. 21.37.09
meni se ne svidja nesto posebno.
-
Bojana (gost)
| 03.02.2008. 10.04.30
A John Frusciante?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.