Što me rodi, majko?

Piknik je dobar domaći primer iskorišćavanja svaštarske prirode srpskog tržišta kulture, koje je odavno stvorilo ideološko-moralnu pukotinu u sivoj masi kolektivne svesti. Poput, recimo, Kventina Tarantina ili Merilin Mensona, Gos’n Bandar mudro prodaje svoju zločestu, savršenu politički nekorektnu sliku s jedne, te osveženu SMF-ovsku rutinu male prodavnice horora s druge strane.

Smetlište je ključni topos albuma Miš puž i ker. Slike pin-ap plavuša, svinja, brloga, televizora (pre svega televizora!), pijanstava, kič romansi, velikih pitanja i novih svitanja na Piknikovom kistu postaju ikone sveta koji se zaglibio na putu olako obećanog carstva sreće. Buvljak je tržišna ekonomija Piknikovih malih ljudi (“mali ljudi, njihove žene i deca što naslediše gene”), a otpad moćna privreda.

Piknik je zapravo Miroslav Majkić, koji u trenucima kad za buduću pesmu smišlja novi stih ili rif sebe naziva Gos'n Bandarom. Ima 35 godina i srećno je oženjen Silvijom s kojom već pet godina gaji Vukašina. Školovani hemijski tehničar i neškolovani muzički producent. Rođen, živi i radi u Novom Sadu, na bližoj periferiji, u kući, izdvojen od grotla grada i ljudi gde nesmetano diže buku u svom kućnom studiju.

U pauzama tih poslova svirao je u nekoliko lokalnih bendova: Katarzi, Fat Mama Sexu, Zexonu 5, Total Shit Projectu....

„Piknik je ono čime se najiskrenije bavim i živim“, kaže Gos’n Miroslav na početku razgovora za Popboks. „S obzirom da volim uplivavati u najrazličitije pravce tokom stvaranja muzike, postoje više podvrsta Piknika: Biber Piknik, Horror Piknik i Sexy Piknik. Ovaj poslednji sam sad izmislio, ali sigurno ću ga jednom upotrebiti kao naziv.“

GOS'N BANDAR: Ovo je izuzetno zanimljivo pitanje. Rekao bih da sam oduvek plivao negde između metala i panka otvoreno prihvatajući oba pravca. Svako ima neku filozofiju šta je to! Za mene je to hard-kor i to je moj stil.

Miš, Puž i Ker su oličenje našeg društva, adolescenti zapušteni od strane roditelja, sinovi ulice bez osnovnog kućnog vaspitanja, nezadovoljni sobom i svojim životom, besni i kivni na sve, ojadiće mnogo njih pre nego što završe u nekoj rupi.

Sreo sam mnogo ovakvih stvarnih primera u Novom Sadu, mogu misliti koliko ih je u Beogradu. Humorom pokušavam da skrenem pažnju i na njihovu tugu.

Ima jedna seksa tetka sa domaćeg televizora koja voli da se slika golišava više nego ’leba da jede. Još kao mali sam se zaljubio i maštao njene obline u svojim vlažnim snovima, dok je moj tata uporno ispunjavao listiće za loto, iako nikad ništa nije dobio. Žao mi je sto nisam bogat i mator i što nemam jahtu da je povedem na kružno putovanje, pa da na pučini mediterana snimamo seksi filmove. Ona bi to volela, a ja bih više svojih pesama posvetio njoj

Pa, ne znam kako me ljudi doživljavaju. Drago mi je ako vole moje radove i srećan sam ako neko može da se identifikuje sa njima.

Ne trudim se nekog da zabavim. Jednostavno radim ono što volim prvenstveno zbog sebe, ali sigurno volim da čujem mišljenja slušalaca.

Au! Mnogo ih ima dečiji prizvuk, ali gađaju stariju ciljnu grupu. Ne bih deci preporučivao nijednu, jer smatram da nisu pedagoške. Ipak, imam mnogo publike među decom.

Nemam muzičkih uzora i imam ih mnogo. Volim slušati dobru muziku šta god to bilo. Prasići dok sisaju lepo pevaju. Ponekad brusilica proizvodi lep zvuk. Veliki pneumatski čekić lepo svira, ali mi u poslednje vreme najbolje zvuči tišina. Ne volim zvuk saobraćaja i ne gledam televizor zato što mnogo toga na njemu loše zvuči.

Izdavač je bio u mogućnosti da mi izda samo jedan CD, a s obzirom da je to ograničen medij, morao sam da napravim nekakvu selekciju iz svog debelog opusa! Nekih pesama mi je žao što nisu spržene na disku, ali jednostavno nije više bilo mesta.

Veliki sam ljubitelj stripa i poznajem dosta ljudi koji se njime bave. Otuda mi nije bilo teško pronaći ilustratore koji su sa zadovoljstvom prihvatili izazov da crtežima obogate moju prvu zbirku.

Novi Sad vrvi od bendova koji skoro pa nemaju gde svirku da naprave. Paradoksalno je to što s jedne strane imamo najveći festival na Balkanu, a s druge nemamo elementarne uslove za očuvanje domaće scene o kojoj očigledno niko ne vodi računa osim samih bendova i entuzijasta. Novi Sad ne može biti deo kulturnog globalizma ako ne gaji sopstveni kulturni potencijal. Verujem da će neko „bitan“ ovo shvatiti i nadam se da novac neće presuđivati u tome. Jer ako tako bude, za subkulturu dolaze loši dani.

Otkako znam za svesnog sebe maštao sam kako imam veliku sobu sa puno raznih instrumenata. Upravo sada sedim u njoj i ne nameravam da izađem dok to ne budem morao. Dok boravim ovde u studiju, razmišljam na potpuno drugačiji način nego vani. Uvek imam neku ideju ili temu za sviranje, uvek nešto pišem, snimam ili miksam. Srećan sam što sam se pronašao u ovome i znajte imam još puno toga da kažem. Imam muzički studio i u poslednje vreme se intenzivnije bavim snimanjem lokalnih bendova i produkcijom. Želeo bih da jednog dana ovim poslom koji volim i koji mi za sada veoma paše mogu da izdržavam porodicu .

Snimao sam Ritam Nereda, Drum ’n’ Zez, Pero Defformero i još dosta grupa. Recimo, sedam bendova sa kompilacije Neki noviji klinci – u pitanju su obrade Balaševića. Pravo mi je zadovoljstvo raditi sa mladim underground sastavima i pomagati im da pronađu sopstveni zvuk. Obično uspevam u tome čime je zadovoljstvo još veće. Planiram da se još ozbiljnije posvetim ovom poslu.

Ima mnogo dobrih bendova i svaki zvuči specifično. Ne bih nikog konkretno izdvajao, jer kao producent trudim se da budem što objektivniji i nepristrasniji i da iz svakog benda izdvojim i akcentujem ono najbolje.

Zahvaljujući multimedijalnom talentu, mom prijatelju Tobiću Tobiću Idolu Mladih, i Piknik se našao na toj istorijski značajnoj kompilaciji. Po meni, najbolje domaće izdanje 2007.

Smatrao sam za sebe da sam lud, ali sam - nakon što sam čuo ostale sa zbirke - shvatio da još puno pasulja treba da pojedem.

Piknik nije bio koncertno aktivan a za to je glavni krivac moja lenjost. Ipak sam više voleo da sedim u toplini studija komponujući nego potezati, organizovati ljude i opreme, tegliti sprave.

Piknik će biti koncertno aktivan, publika to zahteva i ne smem je izneveriti. Uskoro krećemo!

Povezani članci:

• Šta treba maloj deci
• Miš, puž i ker